Rogatica Home Page

Switch to desktop Register Login

Welcome, Gost
Username: Password: Remember me

TOPIC: Price iz sehare

Price iz sehare 9 years 4 months ago #28350

  • Aci Tagor 1414
  • Aci Tagor 1414's Avatar
  • Offline
  • Novi Član
  • Objave: 66
  • Thank you received: 6
  • Karma: 0
Poštovani pretraživači (čitaoci) ovog sajta,
Već duže vremena želim da napišem nešto o svom,a vjerovatno većine Vas i o Vašem rodnom kraju, kroz
dijalošku dimenziju sa malo vedrije strane.
Neke ozbiljnije teme će možda doći u kasnijoj fazi na obradu.
U ovim „PRIČAMA IZ SEHARE“dotaći ću se mnogih likova iz našeg rodnog zavičaja i biće pomenuti punim
imenima,ili prezimenima ili nadimkom,iako veći broj odavno nije među živima.
Neke ću možda malo uljepšati,neke i neću,ali želja je da priče budu dobronamjerne,veselijeg sadržaja i da
prikažu život koji smo živjeli sa našim sugrađanima.Svi smo mi ipak ljudi,prolaznici na ovom svijetu i
ništa više.Biće i izvornog govora,folklornih izraza,malo grubih nadimaka,al narod ih je dao,a i pokoja
psovka.Molim Vas za razumjevanje.Ipak smo u 2o11.godini.Rodbinu koja je ostala
iza umrlih molim da uvaži lični doživljaj pripovjedača,a ako sam neke pričama uznemirio,unaprijed se
izvinjavam i molim za oprost.
I na kraju najtoplije Vas molim da nakon pročitanih priča,osobama koje se spominju,a nisu među živima
odate počast svako na svoj način i prema svom vjerskom opredjeljenju i svetonazoru.
Učinite to poslije svake priče molim Vas.
Sve priče će biti potpisane sa pseudonimom Aci Tagor 1414.
S uvažavanjem, ma gdje bili!
Last Edit: 9 years 4 months ago by Aci Tagor 1414.
The administrator has disabled public write access.

Odgovor:Price iz sehare 9 years 4 months ago #28368

  • Aci Tagor 1414
  • Aci Tagor 1414's Avatar
  • Offline
  • Novi Član
  • Objave: 66
  • Thank you received: 6
  • Karma: 0


AVDUKINA BESJEDA

Onomad, sjedih i eglenisah sa našim dobrim Avdukom. U bosanskoj čaršiji, uz takum i bozu pokrenu se muhabet.


-Bogati Avduka,kako si?


-Eh! Kako može biti muhadžer? Muhadžeri su ti bolan najtužniji insani na dunjaluku. Svakome
smetaju, pa i sami sebi. Niko hi plaho nešto ne anlaiše, al eto trpe hi.



A idu samo na jedno gorivo.



Progone ih uspomene. Da nije uspomena, kakve god da su one, čini mi se nebi bilo ni njih.To je jedino izvorno njihovo.


-Pa i ti si muhadžer, pod stare dane.


- Jes vAlaha. Život ti je ko zvrk. Kad ga neko zavrti nikad se ne zna gdje će stati. Jal na hastalu,
jal ispod.A i na hastalu se nikad ne zna u kojem će ćošku stati. Vidiš vi sa istoka pa u šeher
a ja iz šehera pa na istok.Nekog život baca tamo, nekog vamo. A čojek misli da on sa životom
ko upravlja. Eh,moj brate.



Ote se uzdah iz Avdukinih grudi i nasta tišina. Čula se lomljava kocke i pokoji srk kahve, a iznad glava su putovali plavičasti duhanski tragovi.


-Prošo sam ti nedavno kroz tvoju rodnu nahiju. Lijep kraj, al nešto fali.Beriketa,šta li?
Ne znam. Nekako mi sve izgleda ko one palanke u pričama Radoja Domanovića.Tako ja vidim, a kako je vi osjećate, ne znam.


-Teško pitanje Avduka,a lahka odgovora nejma.


-Biva to tako kad narod ne poštuje sam sebe. Nisu bolan džaba latini rekli da je istorija učiteljica života. Mi je ne poštujemo i stalno nam se isto vraća. Valjda je to usud.Imamo ko biva školovanih mlogo, ali ništa. Bogami ko da i nejmamo. Slaba fajda od tih silnih naukovanja.


-A znaš li ti kakoja vidim tvoj kraj?
-Ne znam,iznenađen odgovorih.


-U nečemu ste dunjalučki poznati, u nečemu evropejski igrači što bi stari rekli, u nečemu
u bivšoj Jugi jaki, pa i u ovoj mrtvaji Bosni uvaženi. Nije bolan to šala. Nisi bolan mali, osim
ako ti to hoćeš.I bićeš mali, ako to što imaš ne cijeniš, ne čuvaš, njeguješ.


-Goleme rječi zboriš mudri Avduka, a moreš li to malo rastabiriti, godi mi nefsu.
-Ne hiti ti se?


-Jok vala, jer ovaku besjedu ko zna hoću li više čuti.
Malo predahnusmo i ja od unutrašnje treme,prokinuh:
-Veliš jedini dunjalučki?


-Jes vala. Ona ergela na Borikama što je bila, a kažu i sada je ima, samo taka je u dunjaluku.
Samo je ona jedna i jedina „una“,što bi rekli braća Talijani,nasmija se, koja uzgaja
brdskog bosanskog konja. Konj ,a naš bosanski, sa svom svojom japijom, jedino takav može
opstati u tim našim gudurama. Možeš ti njega micati, ali jok neće se tamo neće primiti, i
kažu presvisne. Ko i ovaj naš bosanski insan. Nakači se on na sve što dunjaluk ima, ali dušom
nikad.


-A,evropejski igrači?


-Eh,tu je hikaja malo modernija.Iz muhabeta sa drugim čojama iz vaše rodne nahije, spozno
sam da ste bili majstori i plaho baratali sa gvožđem. Kazuje se da ste bili veliki majstori
u pravljenju prečistača za limuzine i teške mašine i da ste radili onaj šišteći lonac. Prodavalo
se po evropejskim ćaršijama pa i dalje, i jedno i drugo.Vi njima robu, oni vama njihove pare.
Što bi bistričani rekli“pravo slovenski“.Ačkosum.


Odulji ovo Avduka,rekoh, a sav gorim da nastavi dalje.


-Neka te. Neka se zna šta se skupno radilo i dokle se dobacivalo.Vi bolan bili Evropa prije
trijes ljeta,a oni danas po vazdan gude o Evropi.



Ja vakta svakaka!?


-U Jugi.Šta je u Jugi?


-Slušaj,svaki vakat kad je mir lakše je durat, a vakat Juge, za ovo današnje je bio plah.
-Juga vas „šveđane“ zna po moto trkama. Prvo, glavnom đadom kroz vašu ćaršiju, a onda po
brdima. Koliko sam puta svoju fameliju molio da idemo i gledamo trke kod vas.



Eh!



Prenosila i televizija iz Sarajeva za cijelu Jugu ,al onu brdsku. U taj vakat malo je ko to mogo izgurat.
A vi bogami jeste.Aferim!


-Bosna!? izletih.


Avdukino čelo se nabra ko mijeh u stare harmonike, oči zasijaše, usta se jedva pomjeriše, ruka
zadrhta. Pomislih,šta bi? kad se ču:


-Uh! Rano moja ljuta.



Otpi boze iz staklene krigle, otpuhnu i nastavi.


-Pisalo se o njoj, piše se i pisaće se i opet se bojim da će se slabo toga kazat. Pjevalo se,
pjeva se i pjevaće se.



Neka.Odoh daleko.



Zahalavantaću bojim se.



Jah!da se vratim.



Vaš kraj u Bosni u stara vremena, a to kazuju ovi plaho stari insani, zvao se Ćelebi Pazar.
Nahija dobro bogata i velikim i malim hajvanom. Rijetka je ćaršija koja je imala dva pazarna dana,
a vi ste imali to, a napobaška hajvansku pijacu. Nije šala početkom i krajem hefte.



U onim starim ćitabima kazuje da mjesto ili kraj koje ima žive pazare, je vrijedno i bogato.


-Bilo! izletih nerovozno.



-Ima li još nešta? upitah Avduku ljutito.


-Ima.Ti se to ko ljutnu.



Ha?



Ne zamjeram. Vidim pravi si muhadžer.Uspomene progone.



Eto, svi koji su dolazili u Rogu, kako je nešto kratite, su zapamtili i rogatičke đenaze.

Ispraćaj mejta s ruke na ruku po nekoliko kilometara.

Taj običaj mi se duboko urezo u ovu moju tintaru. Fin i dostojanstven adet.



Adet jakih i golemih. Po tom su vas znali i cijenili.


Eto tako ja vidjeh sa strane,a dalje je do vas, hoćete li se cijeniti, poštovati, pomagati ili dijeliti.

Na vama je.



I još nešto“Neznanje istorije se glavama plaća“.


-Fala Avduka na lijepoj besjedi.
-Iz duše je.Da znaš.
-Znam.
Na stolu ostadoše krigle i filđani, a mi odosmo u tmurnu bosansku noć.



Svako sa svojim uspomenama.

Sarajevo, maj 2011.godine
Aci Tagor 1414
Last Edit: 9 years 4 months ago by Aci Tagor 1414.
The administrator has disabled public write access.

Odgovor:Price iz sehare 9 years 4 months ago #28441

  • Aci Tagor 1414
  • Aci Tagor 1414's Avatar
  • Offline
  • Novi Član
  • Objave: 66
  • Thank you received: 6
  • Karma: 0


TRGOVAC

Širom Bosne gdje god dođeš možeš čuti narodnu “Sve su pite pitice, a burek je pitac“.
E, ako je to tako onda su u našoj Rogi svi trgovci, trgovci, a Rasim Kapo je akademija trgovine bio.

Osebujan lik. Uvijek u žiži događanja, a ko da nije. Svi su ga poznavali po cigari u uglu usta po velikoj ljubavi u mladosti prema motorima i naravno prema ženama. Voljele i one njega.

Trgovanje kod Miće kako smo ga zvali, je uvijek imalo montipajtovski karakter.

Sjećam se jedne prilike u kući se pokvario frižider, a materi dosadilo da se više brine o njemu pa reče:

- Idi bogati nabavi novi ako moreš. Ja sa ovim nemogu izmoći.

-Dorbo,rekoh i uputih se u trgovine u ćaršiji. Sve su imale svoja pravila kupovine, ko i danas, ali samo u jednoj su biva pravila:“ kako Mićo kaže“.

Naravno u tgovini kod našeg Rasima Kape. Prije ulaska u dućan svratih kod dežurnog električara Osmana-Ope da upitam o trenutnoj Mićinoj naravi, a Opa će ti: -Ma danas se nešto puno usporađo. Čitavo jutro šparta dućan - kafana. Stalno je kod Tufke.

Uđoh unutra. Na sred osrednjeg dućana stoji Kapo i priča sa nekim čovom iz okolice Rogatice. Nisam se uspio ni snaći, a ko da sam mu došo ko rješenje velikog problema, izusti:

-Reci Mićo.

Zbunih se i promucah: -Ma htio sam nešto oko frižidera.

-Eno ti tamo Ibre, pa vidi sa njim.

Znaš ga?

Klimnuh glavom i pomislih kako neću znati Hodžić Ibrahima iz Podhrida, Sajkinog starijeg brata, najkrupnijeg insana čini mi se na opštini.

Ulazeći Ibri na vrata čuh trgovca kako pita:

-Šta ti ono hoćeš Mićo?

-Veš mašinu.Odgovori ovaj ko iz topa.

Poćeša se Kapo iza uha i ode u kafanu. Onaj čojo za njim, a ja kod Hodže.

Kažem mu što sam došo, a on govori da ne hitim i da koju prelomimo. Pristadoh, a Ibro
krenu priču o poslu kad je vodio krečanu u Mesićima. Interesantna priča. Nakon desetak minuta klepnuše vrata i ulazi Kapo a onaj za njim. Žureći uđe u rezervni magacin. Zadrža se. A i onaj čojo stoji li stoji. Čeka ga.

Čim se vrati iz magacina upita:

-Šta ono hoćeš Mićo?

-Ama, veš mašinu.

-Dobro,dobro, i pravo u kafanu.

Onaj ope za njim. Hodža mi namignu i kaza:

-Sjedi, neka te.

Šta ću. Moram materi doći sa frižiderom. Nije prošlo puno vremena eto ti
trgovca sa cigarom, a onaj za njim.

Uđe kod Ibre: -Šta da radim sa ovim, proganja me ko kolera.
Mudri Hodža odgovori-Ne znam.

Vrati se Kapo nazad i upitau u prolazu:

-Šta ti ono hoćeš Mićo?

-Joj majko! Veš mašinu.

I ne čekajući odgovor ode u kafanu, a ovaj za njim. Brzo su se vratili.

Uđe Kapo kod nas i odmah se vrati i reče svojoj upornoj mušteriji:

-Nemam Mićo frižidera. Obećo sam onome što je kod Ibre.

-Ama Rasime, ja hoću veš mašinu.

Nemajući kud, umorno sa porazom u glasu kaza:

-Pa što nisi odmah reko, eto je zapakovana kod vrata.

Zovnu onaj još dvojicu, spodbiše mašinu, u gepek ubaciše i odoše brzinom vjetra.
Priđe naš trgovac Ibri i upita:

-Hodža, kako se zove onaj rumaš?

-Ne znam!A ti?

-Ni ja.

-A ja mislio da vi znate. Znaće mašina.

Otpuhnu i hladan ko špricer ode kod Teufika u kafanu naš dobri Mićo.

Sarajevo, maj 2011.godine
Aci Tagor 1414
Last Edit: 9 years 4 months ago by Aci Tagor 1414.
The administrator has disabled public write access.

Odgovor:Price iz sehare 9 years 4 months ago #28505

  • Aci Tagor 1414
  • Aci Tagor 1414's Avatar
  • Offline
  • Novi Član
  • Objave: 66
  • Thank you received: 6
  • Karma: 0


TERENCI

Većina koja je upamtila življenje u Titinoj Jugi će reći da je zlatno doba bilo krajem sedamdesetih. I u našem kraju se to osjećalo na svakom koraku. Živost, smijeh, razonoda, zabave, teferići , sijela, t urniri. Svega bilo. Imalo se. Preko sa vrha. U Rogi se gradilo na sve strane. Nicale nove fabrike, zgrade, čitava naselja. Grad počeo dobivati drugačiji oblik.
Živnulo školstvo, zdravstvo, sport, kultura. Igralo se fudbala, rukometa, košarke, odbojke. Sviralo se i igralo,a sa KUD-om tutnjalo po Jugi pa i vani. Špartali Jugu Muzini izviđači i Zehrini akcijaši, a planinari sa Šajbubom dobacili na Olimp. Haos. Odžavale se radničke igre, seosko-partizanske, sandžačke. Stalno neke smotre. Te smotra folklora, te pionira, te omladinaca, te radnika.

Ama bosanski lonac pravi.

U toj čitavoj gunguli pojaviše se terenci.Stigo kažu u Rogu „Energoinvest“.Nešto hoće da grade.Dođoše novi ljudi,a sa njima i čudna mašinerija.Pojaviše se naki smiješni autobusi,ko iz filmova.Dadoše im ime „crtani“.Dođe još svakakve skalamerije.I proču se. Roga je odabrana za bazu.Gradi se dalekovod od Sokoca do Višegrada.“Biće love“ kažu neki.A ko ćaršija.Izokola se to pipka,mjerka,vaga.

Pojavilo se puno stranih faca.Nekako se ona kolotečina počela burkati.Taji se,ali glasnih priča jok.Došlo ozgo.Iz Sarajva.
Poslalo da se gradi.Šuti i ako šta moreš ćvakni.Bogami,poče raja zboriti:

-Ovi ba jaki.Dobra pinka.Ubacij se kako znaš.

Odmah su počeli terence primati po kućama na kiriju.Uhar.Ma kakvi uhar.Super.
Počeše tražiti fizikanere.Daju radnu knjžicu,upisuju staž,pa ti bujrum.Radi se u brigadama po terenskom principu: od zvijezde do zvijezde.Sedam dana radiš,sedam odmaraš,ili petnaest radniš i isto toliko odmaraš.Za nas mlade to bi dobitna kombinacija.

Prijavi se bogami pofin broj raje iz ćaršije na rad.
Počesmo raditi.Obiknusmo se.Krenusmo i zarađivati,a pomalo se i kofrčiti.Naročito je razdiro mačku Fića-Nalet.Počeo po Crvenoj ruži naručivati pive gajbama.Nas ostale sa svojim hajcanjem kreno ofirati.Mi krili koliko smo zarađivali.A on jok.Elem dijele platu u avgustu,znam da je bio vašar kod crkve.Preobraženije.
Direkt lova iz tašne pa na ruke.
Dobili mi ko fizikaneri dobro pamtim platu od 960 hiljada dinara.Tadašnji načelnik opštine Osman Teskeredžić 600 hiljada.Kvava kaže da je „jawa enduro“ 250 kubika u plavoj Sarajci 926 hiljada.Mi ne hodamo.Mi letimo.
A tek terenci.Za platu odmah mogli kupiti fiću ili jugu.“Ludnica“ što bi reko spiker Delić.
Pohamnitali mi.Pomahnitali terenci.I ćaršiju malo ljuljnuli.Ali svemu dođe kraj, pa i našem istraživanju svemira.Stiže nas Mešina „Igraj dudo,nećeš dugo“.
Sav se asiluk pretvori u zahlađenje takozvanih međuljudskih odnosa između nas i terenaca. Kako koji dan,svedosmo priču na morajuću,službenu.Fertik .Ne valja ništa.
Radili jedan dan na sjemečkom polju.Razvlačili kablove.Ucakarila zvijezda ko nikad. Tegleći konji od zora podivljaše.Kad oko podne eto ti Fiće-Naleta:
-Šta ovi papci misle đe su došli?Šta nas klocaju?Ja ovo neću durati.Vi kako hoćete.
-Pa šta ćemo? Upita Kiza koji je bio Naletov sudrug u poslu.
-Nećemo se marati.I to je papanski.Hajmo ih zajebavati.Pustite to meni.
-Dobro. Složismo se da Nalet uzme ulogu režisera.
Pred sami mrak krenusmo kući.Na početku crtanog šofer i terenci,a pri kraju mi fizikaneri. Čuo se po koji kašalj duhandžija i rad motora.Taman smo stigli na Lijesku,kad će ti Nalet:
-Hajmo raja zapjevati onu Galibovu.
-Koju?
-Provokatorsku.Pratite me.I krenu:
„U kutiji,kutija,kutija kutija
U kutiji ,kutija,kutija,kutija...
Ne popuštamo sve do Seljana.Usijalo se.Kad najednom nasta škripa kočnica.Zanjiha se autobus,prolomi se zvuk motora,stade.Skoči šofer iz Imotskog crven ko rak i vrisnu:
-Pa šta ima u toj kutiji? Nalet će slavodobitno:
-Ne znamo!Pitaj Galiba.
Prolomi se smijeh.Vidješe terenci koliko je sati .Predložiše mir.

Sve završi pod bosanski, u kafani.
Eh, da sam sada u svojoj ćaršiji,sa našim Fićom na produženoj, pa neka i terenaca.

Sarajevo,maja mjeseca 2011.godine
Aci Tagor 1414
Last Edit: 9 years 4 months ago by Aci Tagor 1414.
The administrator has disabled public write access.

Odgovor:Price iz sehare 9 years 4 months ago #28521

  • Mare
  • Mare's Avatar
  • Offline
  • Platinum Forumaš
  • Objave: 1478
  • Thank you received: 1
  • Karma: 7
The administrator has disabled public write access.

Odgovor:Price iz sehare 9 years 4 months ago #28522

  • Teva
  • Teva's Avatar
  • Offline
  • Moderator
  • Objave: 6916
  • Thank you received: 10
  • Karma: 15
Komso, ja povecah ovaj tvoj lijepi clanak, o nasem Alemu, da se moze bolje citati...


ucinimo nesto za nas grad
The administrator has disabled public write access.

Odgovor:Price iz sehare 9 years 4 months ago #28526

  • Mare
  • Mare's Avatar
  • Offline
  • Platinum Forumaš
  • Objave: 1478
  • Thank you received: 1
  • Karma: 7
Neka si. A i naslovnu zasluzuje.
The administrator has disabled public write access.

Odgovor:Price iz sehare 9 years 4 months ago #28528

  • Teva
  • Teva's Avatar
  • Offline
  • Moderator
  • Objave: 6916
  • Thank you received: 10
  • Karma: 15
Bio je ovaj lijepi text o nasem Alemu na nasoj naslovnoj, poodavno...:)
ucinimo nesto za nas grad
The administrator has disabled public write access.

Odgovor:Price iz sehare 9 years 4 months ago #28530

  • Dervis
  • Dervis's Avatar
  • Offline
  • Novi Član
  • Objave: 74
  • Thank you received: 1
  • Karma: 1
Takva nam je poštena rogatička duša.
“Gdje god nema bistre rijeke, nema ni bistra uma“.
The administrator has disabled public write access.

Odgovor:Price iz sehare 9 years 4 months ago #28628

  • Aci Tagor 1414
  • Aci Tagor 1414's Avatar
  • Offline
  • Novi Član
  • Objave: 66
  • Thank you received: 6
  • Karma: 0


TRI KOVAČA

Sarajevo. Bašćaršijom se širi miris ćevapa. Mujezin poziva griješnike na namaz. Sjedimo pred Bejtića kafanom, na doksatu. Gušteramo na toplom majskom suncu i pijuckamo Zijinu hladnu smreku. Korak dalje sjede dva starca od Rogatice. Puše škiju, srću kahvu i čekaju da mujezin obavi svoje. Takav adet. Onaj u francuskoj kapi upita onog gologlavog:
-Jesu li neki narodi davno prije imali tri kralja? -Jesu.
-Jesu li drugi opet imali tri princa? -Jesu.
-A,jesu li treći imali onu trojicu ,što nose one mačeve? -Jesu.
-I bili svi poznati. -Bili.
-E, imali smo i mi.



Šta smo mi bolan imali? Onom malom našem kraju, šta god da je i jedan je dosta.

-Imali bogme imali.I to baš trojicu.I to kakvu trojicu.

-Šta smo to imali života ti. Nemoj me više patiti.

-Tri kovača.

-Ja znam jednog, kako sad pa trojica.

-Asim Dorović,sa kovačijom kod hajvanske pijace.

Jel' tako?

-Jes vala.

-Salim Hodžić, zvani Coto sa kovačijom na Oplošću.

Jel'?
-Jeste.I?

-Teskeredžić Jakup,zvani Jape, sa kovačijom na Mejdanu.
-Neka him je rahmet golemi. Puno puta su me spasili sa svojim halatkama koje su kovali, kaza gologlavi.

-Halalosum sva trojici.

Valja bolan na čekiću i nakovnju hljeb zaraditi, a narod tanko živio.
Krenu zajednički muhabet.

-A,svaki je bio opet poseban na svoj način. Eto, ja Asima Dorovića pamtim ko krupnog čojeka, sa dosta djece, ali druželjubiva i veseljaka. Pričalo se u ćaršiji da nije mogo proći ponedeljak bez ražnja i akšamluka kojeg Asim spremi. To ti je bio samo taki dernek. A dolazila mu i ona gradska gospoda sudije, opštinari, doktori i naravno lovci i komšije.Volio i lov. Po svu noć ti je kod njega bila pjesma uz harmoniku. Jednom sam mu i sina gledo na nekoj priredbi. Braco ga zovu, a nije mu to pravo ime mešćini.

Ja što pjeva!

Dosta mi liči na onog krupnog brkajliju. I on plaho pjeva. Zaboravih mu ime. Helem nejse.

-Povuko od babe tu pjesmu. Isto ti je to bolan. Babo kovo gvožđe,a sin pjesme.

-Kako isto?

-Pa majstori obojica.

-E to jes.

Poselamiše se sa nekim odlazećim iz kafane, a ja se pripih uz staklo i jedva čekam da nastave. Krenu.

-Slabije sam ti ja išo kod Japeta.

Zapalim po koju škiju sa njegovim starim. Ahmedbeg ga zvali. Znao dosta o onoma vaktu i zemanu. A volio horoze. Čudo neviđeno. Kazivo mi da je Japeta nagovorio da idu po nakog horoza čak u Slavoniju. Borili se .A kad je Jape htio nabaviti kola babo ga zamolio da kupi ona ko u Maše sa Toplika. Pežova. I imo je tog pežova.Tako to auto zvao.
Jape je bio jak ko planina. Ali od sudbine se jaraniko nemere pobjeći. Damla ga ubi. Mlada. Jazuk.


Obuze me tuga znajući sudbinu kuća Teskeredžića sa Mejdana, a opet mi bi drago što se spominju po dobru.
-Salim - Coto je bio kovač ravan onim u Varešu i Vakufu.

Volio sam mu otići,ali pravo da ti kažem i bojo se.

-Zar i ti?

-Ja što je mene jednom isprepado. Stravu sam moro saljevati.

Krenem ja jednog petka njemu i ponesem par lemeša, jer kad hi on poklepa i okali moreš mešćini kamenje orati.
A, haj ti doćekaj da okaljeno poneseš kući.

Napravio ti je on uz kuću kovačiju. Dašćara, prava starinska. U vrhu ognjište, mjehkožni na dasku, a u sredini panj sa nakovnjem. Zid od kuće sav izlijepljen onim gologuzim đizlijama. Ispod njih širi hastal sa turpijama i kliještima ,a uz dašćani zid drvena duža klupa.

Čim ti uđeš,on te posadi na tu klupu. Odmah ti se ukažu naka dječurlija. Nešto zacirlikaju i zijane se.

Sjeo ja i dao Coti u zamotanoj novini lemeše. Odmah hi on spodbi i u vatru.

Dreknu:- Gare, idi neni.

Dođe kahva. Raskomotio se ja. Otkopčo kaput da izvadim duhan.

Opet viknu: -Ibrice ,dođi brzo. Naredi nešta onom djetetu i isprati ga do vrata.

Vrati se i poče mjehom raspuhivati vatru.

Taman ja za fildžan, kad nešto puknu.

Mila majko. Skočih sav u dimu. Ama gotovo se izgubio. Kad se malo pribrah, njih desetak na vratima u suzama od smijeha.

-Pa šta je bolan bilo?

-Osto ja bez džepa od kaputa.

-Pa kako?

-Pa ono što je puklo, Salim dao onu, pomozi mi, jes petardu onom Ibrici da mi ubaci u džep.

-Kud je ubacilo?

-E,moj brate. Kad ti sjedeš na onu klupu, tačno u visini leđa oni su izbušili nakoliko rupa, da djeca taj šejtanluk mogu ubacivati u džepove.

-Naljuti li se?

-Kako ću se ljutiti. Ćim ću orati?

-I nije samo to?

Ima još.I to sve za jedno popodne.

-Ma šta bolan.

Taman se ja smirio, al sjeo na neku štokrlju, a Coto kreno nekom motiku kovati. Kaže nekom prije mene. Ma kakvi moj brate. Malo kuje pa u vatru. Pa opet malo,pa u vatru,a sve mene drži na oku.

Uljuljali mene oni njjegovi pokreti , on to primjeti i vrisnu drži ispade! U ruci mu kliješta i vrela motika.

Sav onakav zbunjen ja desnom rukom pa za motiku.

-Sprži li se jadan?

-Jok.

Eto ti si.

Kako ćeš me te budalaluke pitati.Jašta nego se spržih.

-Nisu ti se valjda opet smijali?

-Ja hablećine goleme. Da ne bi plakali. I ti bi se smijo nekome ko ispadne magarac. Eto i sada se posmjehuješ.

-Ode li kući?

-Kako ću kad mi lemeše nije zvršio.

Bogami si ti omatuhio.

-Šta se ljutiš.

-Zato što mojim mukama taj dan nije bio kraj.

-Kako sad?

-Coto ko da se ništa nije desilo. Ko zna koji sam mu ja magarac po redu. On to kažu sve zbog one djece i njegovih ahbaba, da him život razgali. Sav hladan prifati se mojih lemeša i onda kontaš da hi hoće završiti, pa da idem kući. U toj neznani mojoj, nestalo je štokrlje i ja sam ope sjeo na klupu.

Svi šute.

Samo se čuje mijeh i čekić i cvrka gvožđa kad ga kali.

Oko sahatak vremena kaza:

-Gotovo.

Ustadoh ja da uzmem novčanik. Ostala lijeva zdrava. Ruku polahko u džep, a nešto se pomače, ko da je živo. Obli me hladan znoj. Trznem i jedno i drugo. Ispred očiju se izvi guja.

Vrisnuh i bacih novčanik, i istračah napolje, a oni se opet smiju.

Ama u životu me niko većim magarcem ne napravi ko on i ona djećurlija.

-Bili prava guja?

-Gumena guja. U italiji je nabavio, samo da bi ćorotinju gonjo.

-Šta je?

-E moj ahbabu dosta tebi i ovaj jedan, a kamoli tri kovača.

Odoh i ja sav zaliven u suzama.

Ponosan na svoje kovače. Kakvi god da su, naši su.

Nama najbolji.

Sarajevo, juni 2011.godine
Aci Tagor 1414
Last Edit: 9 years 4 months ago by Aci Tagor 1414.
The administrator has disabled public write access.
The following user(s) said Thank You: Dervis
Time to create page: 0.101 seconds
Powered by Kunena forum

Ucinimo nesto za nas grad... Ne zaboravi Rogaticu ... www.rogatica.com

Top Desktop version