Rogatica Home Page

Switch to desktop Register Login

Umjesto vatrometa padale su secerke

Kad se vracamo mislima  u  neke  davne dane, osjetimo  sjetu, a  kad  mislima mastamo  o buducnosti srce  zivlje zaigra.Citajuci Kazinu pricu o  Tabhanima, sjeta  me  proze, a  onda se trgnem i  velim da  vam ispricam  o radosti. Istoj  onoj  koju sam kao  dijete osjecao u danima provedenim  na uglu Titove i  Tabhana, u stanu  na  trecem spratu  Robne-kako  smo zvali  najvisu  zgradu nekad.

 

Te davne 1968-e  u  zimu, Vehbija Mlatisuma sa kamioncicem zelenim  ,doveze mene i moju  bracu  iz Sarajeva , preko bijele Romanije pravo  u Rogaticu , pa pravo Titovom na  ugao  koji pokazuje Kazina  fotografija. Niz Tabhane, pa malo  lijevo kroz tunel u dvoriste iza  Robne.

 

Sacekali ljudi,  ono malo stvari  i nas, uz  stepenice  pa skoro na krov Robne. U Sarajevu smo zivjeli u  prizemlju neke zgrade i stalno smo gledali uvis  i necije prozore i  neke krovove a  u daljini sam mogao vidjeti  dio  krova  Gradske Vijecnice.

Najednom , gledamo sa visine, puko vidik pred ocima , vidimo svu Rogaticu od Hrida do pilane. Veselje , radost,  puna kuca ljudi, nepoznatih ali srdacnih .Mi djeca sa jos nekom djecom odosmo tamo  u  sobu, igri nikad kraja. Malo stvari  ,  pa sobe  velike, a pogled  nigdje da se zaustavi. Doselili smo bas pred Novu  Godinu, i znam da  smo pitali starog  hoce li biti vatrometa  i paketica."bice djeco,svega ce  biti " govorio je  moj stari.

Po preseljenju  tih  par dana  do Nove Godine, cijela carsija je  znala da smo doselili. Upoznali smo  i komsije,Ajanovice, Boru i Nikodiju, Fehriju i Argosa, radnike Prometa  , rodbinu za koju sam samo cuo  i druge. Pocele su prirpeme za najduzu  noc. Kitile se jelke, kuhala se bogatija jela, ususkavali se pokloni i  padale zavrsne prirpeme.

Od komsijske djece  i skolskih drugova upoznao sam ubrzo Zutka, Zlatka, Bebana, Mikicu, Prasu, Bracu  slasticare Kemu i Tahira, Vukovice,  Cvrku i  jos nekolicinu. Posto sam vjerovao da ce biti  vatrometa, pravio se plan da se  nekako  ispenjemo na krov Robne , jer  odozgo mora da se najbolje vidi. Kljuc od tavana  imali su svi stanari, tako da sam se nekako pobrinuo za kljuc  i drustvo je  cekalo znak da se okupimo na krovu.

Pao je mrak, na carsiji  se pocelo stisavati  , jer svi su bili obuzeti posljednjim pripremama za docek. Moj stari i stara su otisli negdje , a moja druzina od nestrpljena nije mogla vise i  odlucimo da  se popnemo na krov. Mislim da je neko od drugara  cuo , da ce bas sa krova Robne ispaljivati vatromet, pa da mi to nekako prvi vidimo.Ko se peo na krov Robne, zna kako to izgleda, ali nama djeci, pa jos prvi put  u sred mraka i zime, nije bilo svejedno. Gurkali smo jedan drugog do ograde , dok se nismo malo oslobodili, i prisli . Onda smo poceli da osmatramo i prepoznajemo krovove kuca gdje koji stanuje.

U jednom momentu osmatrali smo  carsiju i Titovu ulicu  i culi zamor  ispod nas.Zamor je dopirao od skupine djece na Titovoj, koji su sakupljali nesto po ulici, a onda bi gledali uvis ,kao da su  cekali necega jos. I  mi sa krova i  oni sa ulice, gledali smo  negde izmedju ali nismo znali o cemu se radi.

Svu nedoumicu prekinuo  je moj otac koji se u jednom momentu nasao pored nas na krovu. Nije mnogo govorio, ali pogled  je pokazivao strah, zaprepastenje  i  vrata  na koja smo nestali u sekundi.Strcali smo niz stepenice na ulicu  i  skupina djece  nam je odmah rekla  kako neko baca cokoladice, secerke,mandarine i ukrase za jelku.

Sve mi je u  trenu  bilo jasno, ali  i to da  ne smijem u kucu  , jer ce  biti  degeneka.Naime , stari je  povjerio meni i Nedzadu da cuvamo najmanjeg brata  dok se on ne vrati, a mi sa rajom  otisli da izvidjamo sa krova Robne.

Za to su vrijeme moj Samir i Zlatko Urosevic ostavsi sami u stanu, lijepo  otvorili prozor pa bacali secerke prolaznicima. Kad se to  raji dole svidjelo oni hvalili pa poceli  pitati  ima li jos nesto.Djeca ne znaju,ali  im  lijepo bilo sto se oni dole vesele, pa  bacaj  sve redom.

Kad su Urosevici stigli  , smirili su starog, pa se prica o secerkama produzila duboko u noc.Degeneka nebi nekim cudom, a kad sam u sitne sate primjetio da nema vatrometa, stari odgovori :"Pa ne moze i vatromet i secerke ".

Na kraju da dodam, da nam je secerke kupovao deda Ibro Spahic a.r., nas rodjak sa Podljuna. I danas kad na nekom vasaru  vidim one bijele secerke i stapice prosarane crvenom prugom, sjetim se Robne i Nove 68/69.

 

 

Za  ovu pricu i Tabhane kriv je  Kaza.

 

 

 

 

 

 

  

 

 

 

Ucinimo nesto za nas grad... Ne zaboravi Rogaticu ... www.rogatica.com

Top Desktop version