Rogatica Home Page

Switch to desktop Register Login

TRGOVAC

Širom Bosne gdje god dođeš možeš čuti narodnu “Sve su pite pitice, a burek je pitac“.
E, ako je to tako onda su u našoj Rogi svi trgovci, trgovci, a Rasim Kapo je akademija trgovine bio.

Osebujan lik. Uvijek u žiži događanja, a ko da nije. Svi su ga poznavali po cigari u uglu usta po velikoj ljubavi u mladosti prema motorima i naravno prema ženama. Voljele i one njega.

Trgovanje kod Miće kako smo ga zvali, je uvijek imalo montipajtovski karakter.

Sjećam se jedne prilike u kući se pokvario frižider, a materi dosadilo da se više brine o njemu pa reče:

- Idi bogati nabavi novi ako moreš. Ja sa ovim nemogu izmoći.

-Dorbo,rekoh i uputih se u trgovine u ćaršiji. Sve su imale svoja pravila kupovine, ko i danas, ali samo u jednoj su biva pravila:“ kako Mićo kaže“.

Naravno u tgovini kod našeg Rasima Kape. Prije ulaska u dućan svratih kod dežurnog električara Osmana-Ope da upitam o trenutnoj Mićinoj naravi, a Opa će ti: -Ma danas se nešto puno usporađo. Čitavo jutro šparta dućan - kafana. Stalno je kod Tufke.

Uđoh unutra. Na sred osrednjeg dućana stoji Kapo i priča sa nekim čovom iz okolice Rogatice. Nisam se uspio ni snaći, a ko da sam mu došo ko rješenje velikog problema, izusti:

-Reci Mićo.

Zbunih se i promucah: -Ma htio sam nešto oko frižidera.

-Eno ti tamo Ibre, pa vidi sa njim.

Znaš ga?

Klimnuh glavom i pomislih kako neću znati Hodžić Ibrahima iz Podhrida, Sajkinog starijeg brata, najkrupnijeg insana čini mi se na opštini.

Ulazeći Ibri na vrata čuh trgovca kako pita:

-Šta ti ono hoćeš Mićo?

-Veš mašinu.Odgovori ovaj ko iz topa.

Poćeša se Kapo iza uha i ode u kafanu. Onaj čojo za njim, a ja kod Hodže.

Kažem mu što sam došo, a on govori da ne hitim i da koju prelomimo. Pristadoh, a Ibro
krenu priču o poslu kad je vodio krečanu u Mesićima. Interesantna priča. Nakon desetak minuta klepnuše vrata i ulazi Kapo a onaj za njim. Žureći uđe u rezervni magacin. Zadrža se. A i onaj čojo stoji li stoji. Čeka ga.

Čim se vrati iz magacina upita:

-Šta ono hoćeš Mićo?

-Ama, veš mašinu.

-Dobro,dobro, i pravo u kafanu.

Onaj ope za njim. Hodža mi namignu i kaza:

-Sjedi, neka te.

Šta ću. Moram materi doći sa frižiderom. Nije prošlo puno vremena eto ti
trgovca sa cigarom, a onaj za njim.

Uđe kod Ibre: -Šta da radim sa ovim, proganja me ko kolera.
Mudri Hodža odgovori-Ne znam.

Vrati se Kapo nazad i upitau u prolazu:

-Šta ti ono hoćeš Mićo?

-Joj majko! Veš mašinu.

I ne čekajući odgovor ode u kafanu, a ovaj za njim. Brzo su se vratili.

Uđe Kapo kod nas i odmah se vrati i reče svojoj upornoj mušteriji:

-Nemam Mićo frižidera. Obećo sam onome što je kod Ibre.

-Ama Rasime, ja hoću veš mašinu.

Nemajući kud, umorno sa porazom u glasu kaza:

-Pa što nisi odmah reko, eto je zapakovana kod vrata.

Zovnu onaj još dvojicu, spodbiše mašinu, u gepek ubaciše i odoše brzinom vjetra.
Priđe naš trgovac Ibri i upita:

-Hodža, kako se zove onaj rumaš?

-Ne znam!A ti?

-Ni ja.

-A ja mislio da vi znate. Znaće mašina.

Otpuhnu i hladan ko špricer ode kod Teufika u kafanu naš dobri Mićo.

Sarajevo,
maj 2011.godine
Aci Tagor 1414

Ucinimo nesto za nas grad... Ne zaboravi Rogaticu ... www.rogatica.com

Top Desktop version