Rogatica Home Page

Switch to desktop Register Login

S L O B O D A


Jedni ga zovu nogomet, a drugi opet fudbal. Kažu da je to najvažnija sporedna stvar na svijetu. I ne samo to. Ta sporedna stvar je postala treći svjetski biznis. Sjetim se ovog kad god gledam one utakmice „Lige prvaka“ i ona razna prvenstva....

Klikova: 1202

Kakav dan!


Prije desetak dana, u džamiju na džumu namaz došao mi je ahbab Šemso, kaže mi nakon džume, sav ozaren i ispunjen...

Klikova: 1283

Mi djeca i nestasluci uz Ramazan birvektile u Tekiji

Bogme u onom velikom zaru igre i skakanja mi ovi mali bi ozednili ko ista. U Tekiju nesmije niko da ide na ciju cesmu da se napije vode, vidi ce neko i eto ti bruke a bogami i kazne, bar malo po straznjici.
Jedini spas su nam bile Tabhane i ona tek formirana cesma , ali i tu smo se morali kriti da nebi ko vidio i eto ti bruke..

Klikova: 1701

Ringišpil

Ufati me jak, iznenadan pljusak kod vatrogasne brigade na Skenderiji. Pretrčah ulicu i nađoh se na ulazu u bivši kulturni dom ››Trasa‹‹ , gdje sam nekad davno gledao monodramu Josipa Pejakovića „Oj živote“. To je sada moderna kino dvorana. Stojeći onako šćućuren k'o nenin šućur, vidjeh da mi neko maše da uđem u omladinsku kafanicu, smještenu u nekom ganjku, tog lijepog filmskog zdanja. Bijaše to poznanik Peca, sa kojim sam pohađ'o neki kurs o poslovnoj informatici, a što ga je organizovala jedna od mnogih nevladinih organizacija, sve u sklopu famoznog ››cjeloživotnog učenja‹‹. Kažu da je to tako na zapadu, a mi ono k'o đoja, hoćemo tamo.

 

Klikova: 1787

ŠATOROVLJANI


 

Ima onaj novinar iz Dalmacije što stalno počinje priču sa onim nekim Kožom, a koji ga stalno budi iza pola noći da mu k'o biva ispriča novi vic. Taj vrsni spisatelj kaže da se u svakom kraju priroda poigrala sa ljudima. Jednima podarila pitominu i svakojake prigode, a drugima to podobro uskratila. Prenu me ova njegova misao i polahko prebaci u naš zavičaj. I bi onaj „kožavi“ upravu. Imamo i mi takvih krajeva. Nekako mi se čini da opet sve što je vezano za vodu izgleda pitomije i podosta rahatnije od onoga kraja koji to nema. Sve uz gorsku ljepoticu Rakitnicu je bilo nekako blaže, rodnije, nego tamo gdje je nema. Ali, bilo je i vakta kad je svima haman isto. Kad su kakvi belaji, jal prirode čudi. Pričaju oni stariji da je znalo biti teško nekad svima, zbog sušnih i nerodnih godina.
Tamo u ono doba kraljevine Jugoslavije, a nekako pred dunjalučki kijamet, je bio takav vakat. Pitoma rogatička kotlina je opet i rađala zahvaljujući namli šepurenjunjene ljepotice.
Imali bezi, age i gazde. Raja životarila potanko i život provodila u nadničenju. Ponesi motiku i ako te aga primi po vazdugi dan argatuj po rogatičkim njivama. I to ko bi ugrabi, bio je šen veseo. Nisu svi bili ni vješti sa motikom. Najizbirkaniji bili Šatorovljani, pa im to dade dobru preporuku. Brže su dobijali pos'o od drugih. Mnogi ostajali bez zarade, a počesto i bez zahire. Iako su im polja bila dosta blizu, Kovanjci nekoliko puta ostaše kratkih rukava. Zabrinuše se.
Dumajući i dudlajući škiju, sjedeći jedan do drugog k'o gavrani, gledaše u seosko guvno. Odnekud se stvori i Zajko Cvrk i onako zgrnut, kakvog ga je majka priroda dala, odalami: ›› Šta je?! Šta hudite?! Šta ste se skupili k'o os na baljači? Ha!!!
Šute oni seljani i dalje valjaju svoju muku, a Zajko će ti:
- Znam ja šta je! Ubila vas šatorovska motika!
- Pusti nas Zajkane, nije nam ni do čega.
- Nije vala ni meni. Nego, čujte malkice vi svog' Zajkana. Hajte vi sutra zamnom u rogatička polja na rad.
- Kako ćemo bolan benevreče dobiti pos'o od onih šatorovljana?
- Ja ću vam ga dati!?
Zbunjeni, češući se ispod onih kapa, gledaju u Zajku i vele:
- Peke, pa da i to vidimo.
- Sutra prije sabaha po motike i zamnom.
Odskakuta Zajko kikočući se u sebi i poluglasno govoreći ››Slunte, sluntave‹‹ , dok se nad guvno nadvija teška grobna tišina.
Kovanjci, nasikirani i nenaspavani sa motikama na ramenima su već sat vremena koračali niz rogatičku kotlinu, obavijeni maglom i tišinom, koju je noćas prekidao pokoji udaljeni horozov pjev. Čila koraka i uspravna hoda naprijed je izašao Zajkan. Taman su se približavali drvenom mostu, kad su se sa Ptičijaka čuli glasovi. Neko izusti: - Idu Šatorovljani!
Zajkan stavi prst na usta i tiho progovori:
- Idemo!
- Kuda bolan?!
- Pod most, hablečine!
Ščućuriše se ispod mosta, osluškujući sve bliže dolazak kolone. Kad su bili na pedesetak metara od mosta, Zajkan skoči i hitro se poče svlačiti. Pošto zadnji komad haljinke zbaci, izleti onako gologuz na most i zapomaga:
- Ha! Kud ste pošli Šatorovljani!?
Kovanjci razrogačili oči i gledaju Zajkana golog kako skače po mostu i leleće.
Kad su prišli mostu Šatorovljani i vidjeli kako iz magle iskoči go insan u sabah rani i još galami, zapomagaše:
- Šejtan!
- Džin!
- Zna ko smo! Joj, bježimo!
I nazad trčeći put Ptičijaka.
Smijući se Zajkan dotrča pod most, obuče se i sav važan prozbori:
- Haj'mo tražiti posla, maksumi jedni.
Dobiše posla. Zaradiše, a nešto i za zimu ostaviše.
Kad bi se zimi sijelo sabralo, oni mlađi šereti bi dobacuj:
- Domaćine, ima li kukuruza?
- Ima, ima!
- Od koga?
- Od Zajke gologuza!


26. septembar 2012.
Aci Tagor 1414

Klikova: 1960

Ucinimo nesto za nas grad... Ne zaboravi Rogaticu ... www.rogatica.com

Top Desktop version