OVAKO NEKAKO ILI SLIČNO
● Nafaka jetima je neuništiva ●
piše: Seid Zimić
Kad se stušti i zagrmi od Dobrotuši i Budete, nema većih problema – led nikada ne pređe rijeku, a kiša onako k'o s grane. Talas ima svoju putanju – pravac Žep.
Često se desi, kad momački ucvakari i u doba sazrijevanja žita da se bijeli oblaci načičkaju iznad Bukovika. Lijepo za oko, ali su sumnjivi – iskustvo je iskustvo.
Kad zagrami iznad planine i počne nedefinisana hûka, belaj je na vidiku. Gromovi se nižu kao jagode na slamci, a munje ne daju oka otvoriti. I kokoši pobjegle u ćumeze. Hȗk sve jači i bliži – sve se umirilo, osim straha.
Oni koji su malo slobodniji „okujišu“ sa dlanovima na ušima i ne popuštaju bez obzira što su meta lopticama koje baš glavu pogađaju.
Nekako čudno, „ezan“ u nevakat – umiljat i ohrabrujući.
Žene poredale sinije sa kašikama po puteljcima, valjda im je neko nekad davno dao uputstvo.
Fali još dijete siroče, bez oca i majke, da stavi lopticu leda pod jezik i nadati se da led zaobiđe njive i oblak se isprazni po prostranstvima Strmice, Javora, Radave …
Dakle, nafaka siročeta je zagarantovana i neuništiva – sazrijeva na nekoj njivi koju je led zaobišao.