Težak li si 19.06….
Sanjam te babo moj često ,svaki put kad odem tamo gdje nas uspomene vežu, Rogatičkim mahalama.
Jer znaš babo, znam da si sve ove godine moj pratilac kojem šuteći predajem svaku svoju bol pa tako i svaki put kad dođeš u san, isto kao i tog 19. juna 1992. godine kada si nas posljednji put grlio i umivao svojim suzama dok smo te samo izbezumljeno gledali i pokušavali da razumijemo šta zapravo hoće tvoji ,prijatelji” od tebe, zašto tvoj prijatelj Dule prekida najjači zagrljaj koji mrvi tvoje piliće od 8 i 10 godina i odvodi te u nepoznato koje traje evo već 35. godina…
Zato je babo, svaki juni od te 1992. godine prazan i boli, iako baš na te dane Allah nas
počasti radostima u kojima nisi bio prisutan …a o tome ćemo pričati kada se ,sretnemo”
I, eto babo, prolazi i ovaj 19. juni, a ja i dalje ne znam gdje te tvoji ,prijatelji” odvedoše i
ostaviše, a ostaviše i nas da šutimo najjaćim urlikom…
A ja sam sam sebi obećao da ću javno da pričam o tim četnicima ” komšijama” koji su te odveli ,ubili, negdje ostavili…
I ako to mnogi baš i ne podržavaju ,samo ne znam iz kojih razloga
,nema oprosta nema zaborava .
OTAJAGIĆ RAHMANNA NAZIF 1.09.1956 Pašić Kula, Rogatica
Tekst pripremio: sin Rahman Otajagić