Nakon 14 mjeseci pauze Adnan Ćatić odbranio titulu svjetskog prvaka

Nakon 14 mjeseci pauze, 31-godišnji borac na poene porazio izazivača Lorenca u srednjoj kategoriji

http://www.google.dk/images?q=tbn:8skF-eL6X1xLlM::static.rp-online.de/layout/showbilder/25169-felix.sturm.ap.jpg&t=1&h=196&w=165&usg=__qeTevg7LeebVIrkWlR-1KCji_X0=

Četrnaest mjeseci je prošlo, ali se ništa nije promijenilo.
Pauza nije ostavila traga na Adnanu Ćatiću, koji je u ringu Lankses dvorane u Kelnu porazio Đovanija Lorenca (Giovanni Lorenzo) i odbranio titulu svjetskog profesionalnog bokserskog prvaka u srednjoj kategoriji po WBA verziji.

Sam svoj gazda

- Bio sam nervozan, pritisak je, također, bio prisutan, ali samo do početka meča. Bio je sjajan osjećaj ponovo izaći u ring i boriti se nakon duže pauze - rekao je Adnan jučer u telefonskom razgovoru za "Dnevni avaz".

Kako kaže, želio je da se pokaže u najboljem izdanju nakon što je posljednji put pred publiku izašao u julu 2009., kada je u Nirnbergu na poene osujetio pokušaj Korena Gevora (Khoren Gevor) da mu preotme pojas.

Dvanaest rundi borbe u srednjoj kategoriji na nogama je izdržao i borac iz Dominikanske Republike mada Ćatić priznaje da je pokušao da završi meč prije posljednjeg gonga.

- Pokušao sam da ga oborim, žestoko sam napadao deset, možda i 11 rundi, ali je Lorenco ipak vrhunski bokser, sigurno među deset najboljih u svijetu. Bitno je, međutim, da je pojas ostao u mojim rukama - kaže naš brac, koji u Njemačkoj nastupa pod imenom Feliks Šturm (Felix Sturm).

Ćatić je na ovako dugu pauzu bio prinuđen zbog pravne bitke s bivšom promotorskom kućom "Universum". Sada je, napokon, "sam svoj gazda" pa planira da narednu borbu organizira već početkom decembra.

Meč u decembru

Ovo je bila njegova osma odbrana WBA pojasa, kojeg se prethodno domogao u aprilu 2007. protiv Havijera Kastiljeha (Javier Castillejo), a narednom borbom želi da pokuša ujediniti titule u više verzija.

Kao moguće rivale navodi šampionske u tri preostale glavne federacije. To su Serđo Martinez (Martínez, WBC), Sebastijan Silvester (Sebastian Sylvester, IBF) i Dmitrij Pirog (Dmitry, WBO).

- Pregovarat ćemo, nadam se da ćemo uspjeti dogovoriti još jednu veliku borbu. Sada me očekuje pet sedmica odmora, a zatim povratak u dvoranu i pripreme za naredni meč - rekao je Ćatić.

Kedira i Švajnštajger oduševljeni

Meč u Kelnu dobio je dodatni publicitet i time što su među 12.000 gledalaca bili i njemački fudbalski reprezentativci, od Ćatićevog velikog prijatelja Lukasa Podolskog do Bastijana Švajnštajgera (Bastian Schweinsteiger), Semija Kedire (Kherida), Marija Gomeza (Mario), Saše Ritera (Sascha Riether)...

- Oduševljeni su, naročito Kedira i Švajnštajger, koji su mi rekli da će obavezno doći i na naredne borbe - kaže Ćatić.

Planira borbu u Sarajevu

Adnana smo podsjetili da nam je prilikom prošlog boravka u Sarajevu nagovijestio mogućnost organizacije neke od narednih borbi u glavnom gradu BiH.

- Radimo na tome. Radi se o zahtjevnom projektu, jer iziskuje dopremanje kompletne logistike iz Njemačke u BiH i barem godinu pripreme. Nadam se da ćemo uspjeti realizirati tu ideju - kaže Ćatić te dodao da će krajem septembra doputovati u BiH.

AVAZ

Rogatičanin Fuad Mešić - Đango među atletskim veteranima BiH na Prvenstvu Balkana u Larisi

Ema Teskeredžić i Adna Stambolić u finalu SP u full contactu i low kicku

Bh. kickboxer Mustafa Teskeredžić je ispao u polufinalu takmičenja, dok je Haris Palić ispao u četvrtfinalu

fena 24/09/2010 15:18:00



Juniorske prvakinje BiH u kickboxu Ema Teskeredžić i Adna Stambolić, plasirale su se u finale Svjetskog juniorskog prvenstva u full contactu i low kicku u Beogradu.

Članice kickbox kluba ''Golden fajters'' s Ilidže, koji je na takmičenje u Beogradu otputovao sa četiri takmičara, igrat će sutra svoje finalne mečeve.

Trener ekipe Jasmin Pašović je izjavio da je zadovoljan nastupom svih članova kluba te da se nada sutrašnjem uspjehu bh. takmičarki.

Bh. kickboxer Mustafa Teskeredžić je ispao u polufinalu takmičenja, dok je Haris Palić ispao u četvrtfinalu.

Adna Stambolić postala svjetska prvakinja u kickboxu!
"Golden Fightersi" se vratili iz Beograda sa 3 medalje
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Emina V. 25/09/2010 15:31:00


Juniorska prvakinja BiH u kickboxu Adna Stambolić je postala svjetska prvakinja u kategoriji low kick.

Mlada bh. sportašica je sjajnim knock-outom pobijedila dosadašnju prvakinju u prvoj rundi u finalu Svjetskog juniorskog prvenstva u kickboxu u Beogradu.

Ema Teskeredžić (kategorija full contact)je poražena u finalu, dok je Mustafa Teskeredžić osvojio bronzu.

Azra, 6.10.2010.g.

Preko fonda Olimpijske solidarnosti MOK-a

OKBiH osigurao devet stipendija
Utorak, 19.10.10.

Olimpijski komitet BiH (OK BiH) je preko fonda Olimpijske solidarnosti MOK-a osigurao devet stipendija za potencijalne kandidate za ljetne olimpijske igre 2012. u Londonu.

Stipendije u vrijednosti 140.400 dolara predstavljaju samo manji dio neophodnih sredstava koje bh. olimpijci trebaju da bi ostvarili vrhunske sportske rezultate, te postigli olimpijske norme, napominju iz OK BiH.

Nagrađeni potencijalni olimpijci i stipendisti su: Nedžad Fazlija (streljaštvo), Lucija Kimani (atletika), Hamza Alić (atletika), Ema Škaljo (streljaštvo), Amir Katana (taekwondo), Almira Lizde (dizanje tegova), Kemal Mešić (atletika), Amel Mekić (judo) i Larisa Cerić (judo).

sportsport

Me­sud Pe­zer će bi­ti moj na­slje­dnik
21-10-2010 02:00
SAN

Atle­ti­ka je da­le­ko od to­ga da ima sta­tus kra­lji­ce spor­to­va u BiH, ali Ham­za Alić, bh. atle­ti­čar i olim­pi­jac, si­gur­no je kralj me­đu spor­tis­ti­ma u na­šoj ze­mlji. Ovu ti­tu­lu ne­ra­do no­si, ali ipak ni­je ma­la stvar kre­nu­ti iz Ze­ni­ce kao je­di­ni bh. pred­sta­vnik i pla­si­ra­ti se me­đu de­set naj­bo­ljih atle­ti­ča­ra na svi­je­tu na pro­šlo­go­diš­njem SP u Ber­li­nu. Sva­ka­ko uz me­da­lje sa me­di­te­ran­skih iga­ra, za­pa­žen nas­tup na Olim­pi­ja­di u Pe­kin­gu i pu­no do­brih hi­ta­ca na svjet­skim i evrop­skim prven­stvi­ma od ju­ni­or­skog šam­pi­ona­ta 1998. pa sve do da­nas, 130 ki­lo­gra­ma mi­ši­ća, vo­lja i odlu­čnost, uli­je­va­ju na­du da Ham­za mo­že ba­ci­ti ku­glu još i da­lje od nje­go­vog tre­nu­tnog re­kor­da od 21.07 me­ta­ra. Sa­mo če­ti­ri cen­ti­me­tra di­je­le ga od drža­vnog re­kor­da, ko­ji još uvi­jek drži le­gen­da bh. atle­ti­ke Zla­tan Sa­ra­če­vić.

Ali dža­ba vrhun­ski re­zul­ta­ti asa, ka­da po­drška sti­že "na ka­ši­ki­cu".

Tek 2003. kad sam os­tva­rio re­zul­tat od 19 me­ta­ra, do­bio sam prvu sti­pen­di­ju od 300 ma­ra­ka - ka­že nam na po­čet­ku raz­go­vo­ra Ham­za Alić, ko­jem su je­di­na utje­ha pri­zna­nja za naj­bo­ljeg spor­tis­tu Ze­ni­ce i naj­bo­ljeg atle­ti­ča­ra BiH, ko­je re­do­vno za­slu­žu­je re­zul­ta­ti­ma.

Olim­pij­ski ko­mi­tet BiH je uspio osi­gu­ra­ti pre­ko MOK-a (Me­đu­na­ro­dni olim­pij­ski ko­mi­tet) de­vet sti­pen­di­ja bh. kan­di­da­ti­ma za Olim­pi­ja­du 2012. u Lon­do­nu, me­đu ko­ji­ma je na­ra­vno i re­kor­der Alić.

Do­bro je do­šlo i ovih 650 do­la­ra, ali u odno­su na pret­ho­dne go­di­ne zna­tno su "za­vrnu­li pi­pu". Ne­ću bi­ti ne­za­hva­lan na po­mo­ći, ma­da s dru­ge strne OK BiH, sa­ve­zi i klu­bo­vi tre­ba­ju uči­ni­ti vi­še da na­ma ko­ji ima­mo, ili smo bli­zu nor­me osi­gu­ra­ju mno­go ve­ća sred­stva, da bi što spre­mni­ji oti­šli na Olim­pi­ja­du... Da ne bu­de sad "eto do­bi­li su sti­pen­di­ju i ri­je­ši­li smo sve nji­ho­ve pro­ble­me". Ni­su, to tre­ba da bu­de ja­sno.

Ba­cač ku­gle iz­gle­da pu­no ma­nje vri­je­di u BiH, ne­go oni u na­šem su­sjed­stvu. Ham­za se ne mi­ri sa tim da na­pri­mjer hrvat­ske ko­le­ge ima­ju op­ti­mal­ne pri­pre­me, za ra­zli­ku od nje­ga.

Vrhun­ski spor­tis­ti Hrvat­ske, ali i Srbi­je, ima­ju obez­bje­đe­ne pri­pre­me od nji­ho­vog Olim­pij­skog ko­mi­te­ta, što zna­či da su svi tro­ško­vi ap­so­lu­tno po­kri­ve­ni. Bez ob­zi­ra ka­kve uslo­ve već ima­te, oni vam fi­nan­si­ra­ju tri mje­se­ca pri­pre­ma to­kom ci­je­le go­di­ne.

Su­sje­di ima­ju i ka­te­go­ri­za­ci­ju spor­tis­ta, što je vrlo va­žno.

Ne mo­gu is­te uslo­ve do­bi­ti ta­kmi­čar sa A nor­mom i onaj ko­ji je bli­ži B nor­mi. U sva­kom slu­ča­ju odlu­čni su da po­mo­gnu spor­tis­ti, bez ob­zi­ra gdje obav­lja­te pri­pre­me, ko­li­ko os­ta­je­te, ko­li­ko ko­šta pan­si­on... Ta­ko­đer im izmi­ru­ju tro­ško­ve "vi­ta­mi­ni­za­ci­je", mi­mo sti­pen­di­ja od drža­ve, klu­ba. Kod nas ni­je ta­kav slu­čaj, jer kad i pu­tu­je­mo tre­ba pa­zi­ti da ne ide­mo da­le­ko i ra­di­je izme­đu dva smje­šta­ja bi­ra­mo onaj jef­ti­ni­ji.

Pri­ča­lo se i da Ham­za Alić po­ne­kad i sam sno­si tro­ško­ve, pu­tu­je i spa­va u autu, ide na dru­go­ra­zre­dna ta­kmi­če­nja sa­mo da za­ra­di ne­ki si­tniš.

Sa­mo dje­li­mi­čno je to i is­ti­na, ali ugla­vnom je mo­je odlas­ke na ta­kmi­če­nja pla­ćao Atlet­ski klub Ze­ni­ca ili sam or­ga­ni­za­tor. Na kra­ju kra­je­va, kad bi do­šlo do to­ga, bi­lo bi to i pre­vi­še od mo­je naj­dra­že ze­mlje ko­ju pred­stav­ljam.

Me­đu­tim, Ham­za se ne že­li se za­ma­ra­ti tim stva­ri­ma. Ka­ko ka­že nje­go­vo je da se po­sve­tim svom po­slu.

Ka­ko pro­la­ze go­di­ne i ka­ko sam sa­zri­je­vao, do­šao sam do te­škog sa­zna­nja da bu­du­ćnost ni­je svi­je­tla za na­še mla­đe ka­te­go­ri­je. Ako se ne­što dras­ti­čno ne pro­mje­ni, naš sport će po­to­nu­ti još du­blje. I ova­ko smo, slo­bo­dno mo­gu re­ći, pri sa­mom dnu. Čast po­je­din­ci­ma ko­ji ne­što i os­tva­re ali gle­da­ju­ći u cje­li­ni, si­tu­aci­ja je sla­ba.

Ham­za je do­la­zio i u si­tu­aci­ju da di­gne ru­ke od atle­ti­ke, ka­že se­bi da ne vri­je­di tru­da i znoj, baš zbog ma­će­hin­skog odno­sa drža­ve pre­ma bh. spor­tis­ti­ma.

Ne je­dnom, ne­go vi­še pu­ta, ali pre­va­zi­đe se to ne­ka­ko. Je­dnos­ta­vno je lju­bav pre­ma spor­tu ja­ča od sve­ga. Po­red to­ga što mi je ovo po­sao, mi­slim da je ta lju­bav klju­čna i bez nje ne bih pos­ti­zao ve­li­ke re­zul­ta­te. Ali de­ša­va­lo se da sko­ro di­gnem ru­ke od sve­ga i pres­ta­nem sa tre­nin­zi­ma. Ma­da, kad bo­lje ra­zmi­slim, ne znam šta bi dru­go ra­dio i ne vi­dim se ni u če­mu dru­gom!

Na tre­nin­zi­ma ma­ti­čnog Atlet­skog klu­ba Ze­ni­ca, čes­to ra­di sa mla­đim ko­le­ga­ma, bu­du­ćim na­slje­dni­ci­ma i pru­ža im po­dršku.

- Sve nas tre­ni­ra Me­hmed Sken­der, ali po­ne­kad je on za­uzet ili se po­sve­ti dru­gim atle­ti­ča­ri­ma, pa on­da ja kao naj­sta­ri­ji i na­jis­ku­sni­ji, uz do­bro vla­da­nje te­hni­ka­ma, že­lim iza­ći u su­sret, po­ka­za­ti i po­mo­ći. Ako se odmah u star­tu ne usvo­ji ne­ki po­kret u ba­ca­čkim te­hni­ka­ma, ka­sni­je ga je vrlo te­ško is­pra­vi­ti, da­le­ko te­že ne­go na­uči­ti iz po­čet­ka.

- Za­is­ta u klu­bu ima do­bre dje­ce, ba­ca­ča že­ljnih do­ka­zi­va­nja, kao što je mla­đi ju­ni­or Me­sud Pe­zer, za ko­jeg mi­slim da će kre­nu­ti mo­jim pu­tem. Tre­nu­tno ba­ca oko 16.80, što je za nje­gov uzrast i na­kon sa­mo je­dne go­di­ne tre­ni­ra­nja, odli­čan re­zul­tat.

I po­red svih po­te­ško­ća s ko­ji­ma se su­sre­će 31-go­diš­nji Alić ne ku­ka, ne ža­li se pre­vi­še i gle­da po­zi­ti­vno. - Ni­sam vi­še mlad i ne­mam 17-18 go­di­na da mi bu­de sve­je­dno. Ne mo­gu vi­še go­vo­ri­ti "ma bit će bo­lje za dvi­je, za tri go­di­ne". To­li­ko vre­me­na ne­mam i vo­lio bih da ko­na­čno osje­tim kva­li­te­tni­je uslo­ve, da mo­gu još ne­što os­tva­ri­ti do kra­ja ka­ri­je­re - po­ru­čio je Alić, bez lju­tnje na bi­lo ko­ga.

- Kod nas su stva­ri pos­tav­lje­ne ta­ko da se ne mo­že­te lju­ti­ti ni na ko­ga, jer se svi uvi­jek ogra­đu­ju i pre­ba­cu­ju od­go­vor­nost. Tre­ba­li bi se lju­ti­ti re­ci­mo na do­no­si­oce za­ko­na o spor­tu, ko­ji su odre­di­li da vrhun­ski spor­tis­ti do­bi­ja­ju sa­mo 250 ma­ra­ka mje­se­čno. Ali idem da­lje - ka­zao je na kra­ju raz­go­vo­ra za "San Sport" Ham­za Alić ko­jeg, čak i ako osvo­ji zla­to u Lon­do­nu, po za­vršet­ku ka­ri­je­re če­ka mi­ni­mal­na pen­zi­ja za­hva­lju­ju­ći ne­dos­tat­ku slu­ha drža­vnih mo­ćni­ka ko­ji bri­nu sa­mo o svo­jim pri­ma­nji­ma

D. Jer­ko­vić

Me­šić će sa­mnom na Olim­pi­ja­du

Alić pod­sje­ća i na sjaj­nog ku­gla­ša Ke­ma­la Me­ši­ća, no­si­oca šam­pi­on­skog prste­na Uni­ver­zi­tet­ske atlet­ske aso­ci­ja­ci­je u Ame­ri­ci, ko­ji je ta­ko­đer kan­di­dat za Olim­pi­ja­du i je­dan od do­bi­tni­ka sti­pen­di­je.

- Ke­mo je izu­ze­tno spo­so­ban i ta­len­to­van mo­mak, po­ma­lo pod­sje­ća na me­ne. Ne sa­mo da ima spor­tske ne­go i sve dru­ge kva­li­te­te, uz to je naj­bo­lji stu­dent Po­li­ti­čkih na­uka na Flo­ri­di. Oče­ku­jem da za­je­dno ode­mo na Olim­pi­ja­du u Lon­don, u što ne su­mnjam u to, jer na pra­gu je dos­ti­za­nja nor­me. Ame­ri­kan­ci i MOK su pre­po­zna­li nje­go­ve spo­so­bnos­ti i kva­li­tet.

Bje­ži­te iz ze­mlje!

Ham­za je imao mno­ge po­nu­de za nas­ta­vak ka­ri­je­re u inos­tran­stvu, pa čak i da nas­tu­pa pod tu­đim zas­ta­va­ma, ali to mu ni­ka­da ni­je bi­la op­ci­ja.

- Po­drža­vam te spor­tis­te iz vi­še ra­zlo­ga. S je­dne stra­ne za­vršit će do­bru ško­lu ili ko­ledž, a s dru­ge stra­ne ima­ju uslo­ve ko­je ov­dje ni­kad ne mo­gu do­bi­ti. Svi oni su am­ba­sa­do­ri BiH i ipak nas­tu­pa­ju za svo­ju ze­mlju, a je­dnom će se mo­žda i vra­ti­ti ku­ći. Svim mla­đim spor­tis­ti­ma ko­ji­ma se uka­že pri­li­ka pre­po­ru­ču­jem da je ni­ka­ko ne pro­pus­te!

Sarajevo Fight Night 2

Dževad Poturak: "Potući ću se onako bosanski"

U prostrorijama BBI centra održana je pres-konferencija povodom spektakla pod nazivom "Sarajevo Fight Night 2". Naime, K-1 borci će se sutra boriti u KSC Skenderija (dvorana Mirza Delibašić) sa početkom u 20.00 sati.


Kako su istakli organizatori, karte se puštene u prodaju po cijenama od 10 i 20 KM i dobro se prodaju.

Predviđeno je da bude deset borbi, a meč večeri imat će najbolji bh. borac Dževad Poturak protiv Vendela Roche (Holandija).

Ranije je najavljeno da se Poturak trebao imati dvoboj protiv Achswina Balraka, ali je on zadobio povredu u posljednjem meču u Rusiji.

Ipak, čeka ga težak posao. Holanđanin nije nimalo lak suparnik. Naime, u svojoj karijeri pobjeđivao je Stefana Leku i Errola Zimmermana, što je veliki podhvat. Wendel Roche je borac koji u svojoj karijeri ima 50 borbi od čega 40 pobjeda, odnosno 20 nokauta. Težak je 105 kilograma, dok je visok 186 centimetara.

No, i pored svega nabrojanog, Poturak je optimista.

"Lijepo je vidjeti da su ovakva imena stigla u glavni grad BiH. Mislim da će biti veliki spektakl i da će gledaoci uživati. Ja sam potpuno spreman za borbu, ali sam umoran od organizacije. Dat ću sve od sebe da pobijedim, a ako ishod bude drugačiji, neka se niko ne naljuti na mene. Pobiću se onako bosanski, kao nikad do sad", rekao je Poturak.

Njegov rival, Vendele Rocha, također je bio raspoložen. U vedrom tonu je rekao: "Ring je moja kuća. Vjerujem da mogu slaviti u svojoj kući, odnosno u domovini mog suparnika".

Pored centralne borbe, Sarajevo Fight Night će gledaocima ponuditi nekoliko interesantnih uvodnih mečeva. U njima će učestvovati velikani ovog sporta.

"Prelijepo mi je u Sarajevu. Prijem na koji sam naišao ovdje je zaista odličan. Ljudi su me prepoznali, prilazili su mi na ulici. Zaista sam impresioniran. Što se tiče borbi, moja poruka je jednostavna - neka pobjede oni najbolji", rekao je rumunski borac Cătălin Moroşanu.

Još jedna od zanimljivih borbi bit će okršaj Turčina Erhana Deniza i Rusa Ramazana Ramazanova.

Za kraj treba istaći da će borci nositi rukavice Pride - specijalizovane prodavnice za borilačke sportove "King of Ring".

sarajevo-x

Veliki uspjeh bh. sporta

Fantomi na krovu Evrope
Subota, 30.10.10.

Odbojkaški klub invalida Fantomi po četvrti put u istoriji osvojio je naslov najbolje evropske momčadi.

Izabranici Šefke Nuhanovića u finalnom susretu Euro - Cupa svladali su predstavnika Rusije, ekipu Rodnik sa 3:1 po setovima.

U prvom seti bh. predstavnik bio je superioran (25:16), da bi u drugom Rusi astvari vratili na početak (27:25), no u trećem i četvrtom izabranici Šefke Nuhanovića su dodali u brzinu više, pa su na kraju sasvim zasluženo slavili.

Rezultat finalnog susreta:

Fantomi - Rodnik 3:1 (25:16,25:27,25:20.25:21)

Veče kada se pesnice sijevale: Muamer Hukić vs. Rus Denis Lebedeva

MUAMER ODBRANIO TITULU



I bi „bokserski rat godine“. Bi i prodje. Baš onako kako su bokserski eksperti i prognozirali. Punih 36 minuta sijevala je „lahka i teška artiljerija“ sa dvije strane.

Ipak, pokazalo se na kraju vojevanja na ringu dvorane „Maks Šmeling“ da je uz snagu neophodna i mudrost, strpljenje, inteligencija. Hrabrost pogotovo. Možda je ona presudila, reći će neko. Možda nijanse, proceniće oni drugi. Oni treći, kojih je sigurno najviše, slave svog junaka, Muamera Hukića. Iako tijesno, uspio je da po peti put odbrani odbrani titulu u WBO verziji. Tijesno, ali zasluženo.


Poput mnogih antologijskih duela i ovaj će ući u anale „plemenite vještine“.
Tamo mu je i mjesto, jer davno, ali baš davno, gledaoci širom planete nisu vidjeli takvu beskompromisnu borbu, dva snažna momka, dva tipična udarača, dva bokserska znalca.


Vidno impresioniran načinom na koji je Denis Lebedev čak 16 puta svoje protivnike slao u „carstvo snova“, Muamer Hukić je u prvoj rundi bio prilično rezervisan. Rus je odmah preuzeo inicijativu i uporno pokušavao da razornom ljevicom razbije čvrsti gard šampiona. Pokušavao je izazivač da iskoristi i svoju brzinu i eksplozivnost, koji su mu takodje veoma jaki „aduti“.

Imao je inicijativu Lebedev-naročito u četvrtoj, sedmoj i osmoj dionici. „Ljevica“ je često pronalazila put do „pleksusa“ šampiona, koji je sem toga, već početkom borbe zaradio posjekotinu na čelu.


Činilo se da Hukić polako gubi psihološki rat. Lebedev ga u pauzama dodatno „provocira“ stajanjem u uglu, želeći da dokaže da ima snage i da mu odmor gotovo nije ni potreban. Uz to sudija u ringu mu je u dva navrata tolerisao udarce ispod pojasa, zadovoljivši se samo „internim opomenama“.

Medutim, Hukić ne posustaje. I on je bepsrekorno fizički spreman. Od devete dionice, on „vodi borbu“,knačno se oslobodio. Kreće se vješto po „magičnom četvorouglu“, koristi svaki pedalj da održi distancu i pogađa kontraudarcima protivnika, koga očigledno izdaje strpljenje. “Ruski vitez“ postaje svjestan da od željenog epiloga po njega-nokauta, nema ništa. Osim toga i na njegovom licu su sve vidljiviji „dokazi“ preciznih ataka šampiona.

U posljednja tri minuta, krenuo je ponovo Lebedev na sve, ili ništa, a Hukić nije odustajao od taktike. Znali su obojica da će ta, posljednja runda itekako ostaviti utisak na bodovne sudije. Možda i presudan. Baš tako je i bilo. Čim se začuo gong, Rus stidljivo odlazi do svojih sekundanata, dok Hukić, u karakterističnom stilu, otpozdravlja oduševljenoj publici, gdje je bilo i mnogo Sandžaklija. I onda, tišina. Činilo se duga kao vječnost. Čekala se konačna odluka.

Neprikosnoveni Majkl Bafer konačno saopštava epilog, uz tajac u prepunom gledalištu. Krenulo je dobro po Muamera. Holanđanin Lahcen Oumghar mu daje prednost - 115:113. Američki sudija, Vilijam Lerč, vraća nadu Lebedevu, boduje čak 116:112 za Rusa. Napetost dostiže kulminaciju. Presuđuje španski arbitar Manuel Oliver Palomo.

I on „misli“ poput Holanđanina. I po njemu je Hukić bio bolji - 115:113, za konačnu odluku 2:1,što je značilo da šampionski pojas, opet, neće mijenjati vlasnika. Značilo je to i početak velikog slavlja u Berlinu, na ringu i oko njega.

Značilo je to i veliko slavlje gdje god ima ljudi iz Sandžaka. Posebno u Sjenici, Tutinu, Novom Pazaru..., u porodičnoj kući Hukića u naselju Hadžet, gdje se, po običaju okuplja cijela familija i komšiluk. Posebno je bio radostan šampionov 84-godišnji djeda Osman, koji ni ovog puta nije znao da sakrije emocije.

Pa ipak, ovaj uspjeh Muamera Hukića se razlikuje od svega što je do sada postigao u karijeri. Prebrodio je najtežu prepreku,uspio da savlada najkvalitetnijeg protivnika s kojim se sreo u ringu. Dokazao da je sazreo kao bokser, mada, tek ima šta da pokaže, jer tek mu je 26 godina.....

Ovakvo iskustvo će rijetko kada imati u karijeri. Rođeni šampion, Muamer Hukić. Junak koga slavi cio Sandžak.

(RtvNP)