Rogatica Home Page

Switch to desktop Register Login

Welcome, Gost
Username: Password: Remember me

TOPIC:

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20420

Odlomak iz originalnog naučnog rada

БЕЛЕШКЕ О ГЛАСИНЦУ
ХРОНОЛОШКА И ТЕРИТОРИЈАЛНА ПИТАЊА
Растко ВАСИЋ
Археолошки институт
Београд


1. Хумке источно од Гласинца

Источно од Гласинца, односно северно, североисточно и источно
од Рогатице, истражено је више локалитета с хумкама: Очимери,22
Гучево,23Пљешивица,24Осово,25Хан Осово,26Округло,27Бранковићи,28
Опрашићи,29 Мандра,30 Перчин,31 Подстране,32 Блажевићи,33Жупанови-
ћи,34 Раздоље,35 Живаљевићи,36 Сјеверско,37Годомиље,38Подилијак,39 Цр-
квине,40Бехеци,41Пешурићи,42Крвојевићи,43Косово,44Трново,45 Дуб46итд.
Многи од ових тумула били су празни, неки су садржали по који комад
керамике или метала, али су многи пружили богате гробове са доста
материјала. Најзначајнија од ових налазишта су Бранковићи, Осово и
Подилијак.
На крајњем северозападу три тумула из Подилијака су дала више
гробова са богатим материјалом. Делом се датују у почетак касног
бронзаног доба, а нaјвише припада раној фази старијег гвозденог доба,
односно крају VIII и VII веку пре н. е., док неколико гробова потиче с
краја старијег гвозденог доба, из IV века пре н. е. Међу гробовима VII
века има више богатих, али ниједан толико богат да би се могао назвати
„кнежевски“. Међу материјалом треба истаћи криви мач са „Т“ дршком,
једини примерак овог мача до сада откривен на Гласинцу, мада је могуће
да су неки криви мачеви без сачуваних дршки припадали овом типу.47
Занимљиви су и уникатни примерци колутастих фибула у облику круга
са двоструким латицама на четири стране, вероватно резултат локалних
експеримената са новим обликом, прихваћеним са југа.
Седам хумки у Сјеверском, у непосредној близини, такође садржи
неколико гробова из касног бронзаног доба (VI, 2), један гроб са нару-
квицама од жице који би могао припадати раном гвозденом добу (V,
3), док се највећи број, према типовима фибула и двојних игала (једна
двопетљаста фибула са тордираним луком и троуглом ногом, лучне
двопетљасте фибуле са четвртастом ногом и два отвора, мале наочара-
сте фибуле, двојне игле типа Iа, IIIа и IIIc), може сврстати у период од
последње четвртине VII до почетка друге половине VI века. Гроб VII, 1
са доста ћилибара, фрагментом златне оплате и комадима импортоване
керамике вероватно припада средини VI века.48
Седам тумула у Годомиљу, мало северније, приближно су истовре-
мени, али су нешто сиромашнији од хумки у Сјеверском. Датују махом
у прву половину VI века (нађена је једна колутаста фибула и двојне игле
типа Iа и IIIа), мада су неки гробови млађи, а у једном (III, 1) нађено је
више фрагмената увезених скифоса с краја V или почетка IV века.49
Јужно од Сјеверског, седам тумула из Раздоља, уз неке ране налазе
из раног бронзаног доба, дали су махом гробове из последње четвртине
VII и прве половине VI века, како се да закључити на основу типова
фибула – наочарастих, колутастих и двопетљастих са четвртастом но-
гом са два отвора.
У десет тумула у Живаљевићима треба истаћи неколико гробова
из касног бронзаног доба, посебно гроб VI, 4 са пљоснатим украшеним
торквесом. Гробови из старијег гвозденог доба нису констатовани, док
има гробова из римске епохе.
Гробови у хумкама у Жупановићима, Блажевићима, Подстранама,
Перчину, Мандри и Опрашићима већином немају прилоге или се датују
на основу ретких налаза у старије гвоздено доба .
Некропола у Бранковићима дала је, уз ретке гробове из касног
бронзаног доба и римске епохе, највећим делом гробове из прве две
трећине VI века пре н. е. То се може са сигурношћу закључити на осно-
ву фибула: наочарастих и плочастих фибула, двопетљастих фибула
са ногом у облику беотског штита и четвртастом ногом са два отвора,
гласиначких једнопетљастих фибула са чунастим и дугметастим луком
и издуженом троугластом ногом. Више гробова је изразито богато; не-
ки садрже 6 фибула, као I, 2 (1896); V, 1 (1896); XII, 1 (1896); XVI, 1
(1897); у гробу V, 1 (1896) нађени су остаци бронзане фиале украшене
грифонима,50 а у гробу XVI, 1 (1897) наруквица од сребрне жице, па
би се неки од њих могли приписати локалним главарима. Копља у ова
два последња гроба указују на то да је реч о мушким гробовима. Тумул
III, 1–2 из 1897, са грчким бронзаним прстеном и керамиком, свакако
је млађи и припада вероватно IV веку пре н. е.51
У хумкама у Осову, западно од Бранковића, неколико гробова
припада средњем и касном бронзаном добу, неки налази средњем веку;
највећи број гробова потиче из друге половине VII и прве половине
VI века, док се неки са чертоза фибулама датују у V век.52Доминирају
наочарасте и плочасте фибуле, двопетљасте фибуле са ногом у облику
беотског штита и четвртастом ногом са два отвора и једнопетљасте фи-
буле са издуженом троугластом ногом и чунастим и дугметастим луком.
Богатством се посебно истичу гроб I, 1 (1896) са 12 фибула и 6 копаља
који би се могао датовати у средину или почетак друге половине VI века,
гроб I, 1 (1897) са 8 фибула, две масивне, богато украшене, наруквице
са двапут прекрштеним крајевима и фигурално обрађеним ћилибарским
перлама, који би припадао првој половини VI века, и гроб II, 1 (1897) са
бронзаним басеном и фиалом украшеном лотосима, коњском опремом и
главарским инсигнијама, датован такође у прву половину VI века. Овај
последњи је сврстан у ред гласиначких „кнежевских“ гробова, али и
друга два, горе поменута гроба могу се сматрати за главарске.
Тумули из Хан Осова нису дали много материјала. Истичу се кру-
жни привесак са шиљком (Stachelscheibe) из средњег бронзаног доба у
тумулу I и необични крстасти предмети (игле?) у тумулу V.
Три тумула са локалитета Округло, јужно од Осова, дали су гро-
бове из различитих периода: касног бронзаног доба, старијег гвозденог
доба и римске епохе. Гроб III, 1 са увијеном златном жицом и 5 гласинач-
ких једнопетљастих фибула са издуженом троугластом ногом припада
вероватно почетку друге половине VI века.
У Пљешивици, западно од Округла, неколико гробова (хумке I
и V) и случајно нађена игла са ексерастом главом и отвором са стране
(Lochhalsnadel)53 припада бронзаном добу док већина према фибулама
(наочарасте фибуле, двопетљасте фибуле са четвртастом ногом и два
отвора, крестаста фибула, гласиначке чунасте и дугметасте фибуле)
припада другој и трећој четвртини VI века. Занимљиви су налази јед-
ног кружног, пробијеног привеска са издужењем на горњем делу, тип
раширен на истоку централног Балкана54(хумка I) и фрагмената калај-
них наруквица сличних типу Мраморац (IV, 1). У Гучеву, западно од
Пљешивице, нађен је материјал из бронзаног доба и средњег века, а
даље на северу Очимери су дали гробове без прилога и једно бронзано
дугме из средњег бронзаног доба.
Источно од Рогатице Бехеци, Крвојевићи, Пешурићи, Трново и
Дуб нису пружили неки материјал, док у Косову доминирају гробови
из бронзаног доба.
Све заједно може се закључити да је простор источно од Гласин-
ца био насељен спорадично од раног бронзаног доба, да се у средње и
нарочито у касно бронзано доба број гробова повећава и да се гробови
овог периода срећу на читавој територији, при чему неке некрополе
– Живаљевићи, Гучево, Очимери – садрже готово искључиво гробове
бронзаног доба. Главни облици средњег бронзаног доба су широке брон-
зане наруквице, украшене урезивањем, и конична дугмад пробушена са
стране, док се контакт са средњом Европом види у игли са пробушеном
главом (Lochhalsnadel) из Пљешивице и кружном привеску са шиљком
(Stachelscheibe) из Хан-Осова. У касно бронзано доба и даље доминирају
широке бронзане, украшене и неукрашене наруквице, затим наруквице
од двојне жице , тордиране на једном крају (Сјеверско, Осово, Округло,
Пљешивица, Косово), дугмад, итд. Велики урашени торквес нађен
је у Живаљевићима, а украсне игле (Doppelkonischkopf-, Nagelkopf-,
Kugelkopfnadel) у Бранковићима и Пљешивици указују на везу са По-
дунављем и средњом Европом. Рано гвоздено доба је нејасно изражено
(витичарке у Сјеверском V, 3). Прва фаза старијег гвозденог доба (крај
VIII и прве две трећине VII века) заступљена је у Подилијаку и мести-
мично на другим локалитетима, док је друга фаза (крај VII и прве две
трећине VI века) најбоље изражена, како показују налази у Сјеверском,
Бранковићима, Осову, Пљешивици, Раздољу, делом у Округлу и Годо-
миљу. Осово и Бранковићи, међусобно удаљени пет-шест километара,
са више главарских гробова, представљали су главне центре моћи овог
подручја у то време. Из периода од последње четвртине VI до краја V
века нема налаза на овом подручју, док су појединачни гробови из V и
IV века нађени у Подилијаку, Годомиљу, Бранковићима и Осову.

2. Хумке јужно од Гласинца

На простору јужно од гласиначког поља истражен је велики број
хумки на више локалитета и то: Плање,55Маравићи,56Брезје и Коногово,57
Русановићи,58Рудине код Русановића,59 Врлазије,60Илијак,61Госиња пла-
нина,62 Стране,63 Јаревићи,64Голубовићи65итд. Нарочито богати гробови
нађени су у Илијаку, Брезју, Врлазијама, Русановићима и Госињи.
Као најзначајнија међу некрополама јужно од Гласинца може се
сматрати она у Илијаку која је дала неколико богатих кнежевских гробо-
ва – II, 1; III, 9 и XIII, 1– са оружјем, накитом, керамиком и бронзаним
посуђем. Највећи број гробова датује се у VII. век, време коме припадају
и поменути кнежевски гробови, док се нешто мањи број може датовати
у VI. век пре н. е. Једна чертоза фибула у хумци X говори да је живот
настављен делимично и у V веку.66Сребрни налази су малобројни, реч је
о наруквицама и прстењу од бронзане жице, који се јављају и у ранијим
(III, 8; XX) и у каснијим гробовима (XI). Гробови из бронзаног доба на
овом локалитету нису откривени, мада једно фрагментовано бронзано
копље у хумци XVII указује да је извесна активност овде постојала и
пре развијеног гвозденог доба.
Гробови у Врлазијама припадају махом VI веку, али су неки и ра-
нији. Хумка III са једнопетљастом фибулом са троуглом ногом датује се
најкасније у VIII век. У хумци VII нађен је велики број прилога, оружје,
укључујући и фрагмент гвозденог умба,67и накит, чак 22 фибуле, па је
можда реч о више гробова а не о једном, који би се иначе морао сврста-
ти у посебно богате, односно главарске. Помињемо и хумку V са шест
фибула које су нађене, по свој прилици, у истом гробу.
Хумке у Брезју датују се највећим делом у VI век, при чему треба
истаћи посебно два богата гроба са бронзаним посуђем, можда кнежев-
ска (I, 1. 2 из. 1895), која припадају првој четвртини VI века. Вредан
је пажње и гроб под хумком VI, 1 (парцела Коногово) у коме су нађени
сребрна наруквица са једним раскуцаним крајем, украшеним урезаним
тремоло линијама, и спирални украс од златне жице. Један број гробова
са тордираним торквесима, великим наочарастим привесцима и лучном
једнопетљастом фибулом са троугаоном ногом (хумке II и V – из 1896)
свакако треба ставити раније, у IX и VIII век.
Мноштво хумки у Русановићима садржи углавном материјал VI
века како је судити по бројним фибулама, и то двопетљастим са четвр-
тастом ногом и два отвора, наочарастим фибулама, гласиначким једно-
петљастим фибулама са чунастим, дугметастим и чворастим луком, као
и једнопетљастим фибулама са четвртастом ногом и дугметом. Један
број гробова са гвозденим двопетљастим и гвозденим наочарастим фи-
булама припада свакако VII веку. С друге стране, више гробова се на
основу ранолатенских и шарнирских фибула може ставити у IV век.
Бронзаном добу би припадали само појединачни гробови (хумке IV из
1896, са шиваћом иглом и XLV из 1894, са биконичном иглом). Зани-
мљиво је да је нађено више богатих гробова са мачевима и копљима
с краја VII и почетка VI века (XLIX, 1 и XCIV, 1 из 1894), сличних по
карактеру илијачким кнежевским гробовима, затим гробови са 6 фибу-
ла из друге половине VI века (хумка XXI из 1894) и IV века (хумка XLI
из 1894), гробови са 10 фибула из прве половине VI века (VI из 1896),
са 12 фибула и фрагментом илирског шлема из V века (хумка VIII из
1895) и са 13 фибула из друге половине VI века (хумка XV), али без
других индиција да је реч о гробовима главара. Од сребра је нађен један
прстен у хумци XX из 1896, са копљем и гвозденом двопетљастом фибу-
лом тако да гроб припада VII веку, затим шарнирска фибула варијанте
Штрпци из IV века у хумци LVIII из 1894, са фрагментима керамике и
двојна игла са двопетљастом главом (тип IIIа) у хумци XCII са комадом
хеленистичке керамике.
Хумке у Рудинама код Русановића дале су материјал из VI и V
века, док је посебно богата хумка III из 1894, са више фибула, од којих
5 шарнирских, сребрном лунуластом наушницом, сребрним двојним
иглама итд., која би припадала тек почетку IV века.
Четрдесет истражених хумки на Госињој планини пружају слич-
ну слику као хумке у Русановићима. Највећи број гробова на основу
фибула датује се у VI век и то претежно у прву половину, један број
гробова из хумки I, VI, XVIII, XXVI припада VII веку, док више гробова
са сребрним перлама и двојним иглама, шарнирским и ранолатенским
фибулама (хумке V, XXI, XXXII, XXXV) може да се датује у V и IV век.
Бронзано доба је слабо заступљено; једна игла са биконичном главом
нађена је заједно са материјалом с почетка VI века (хумка XXVIII, 3).
Занимљиво је да има доста богатих гробова, али ниједан се не би могао
означити као кнежевски. Спаљени гроб у хумци X садржао је копље,
шест фибула, наруквице и други накит, док је у хумци XXIV било 9
фибула, изгледа у два гроба.
Од осталих некропола треба поменути посебно Плање и Мара-
виће. Плање се карактерише по већем броју бронзаних украшених
фалера које се датују у крај бронзаног и почетак гвозденог доба (X–IX
век), има неколико гробова који би припадали бронзаном добу док би
најмлађи гроб са овог локалитета (I, 3) са гвозденом двопетљастом
фибулом припадао крају VIII или првој половини VII века. Хумке у
Маравићима припадају бронзаном добу, при чему је најмаркантнији
налаз велики, пљоснати, богато украшени торквес и велика игла са
биконичном главом и задебљалим вратом (облици типични за почетак
касног бронзаног доба). Остала налазишта јужно од Гласинца пружила
су незанимљив материјал и појединачне гробове који се датују у брон-
зано и гвоздено доба.
Све заједно, може се рећи да је простор јужно од Гласинца био на-
сељен током бронзаног доба, да је дошло до јачег интензитета у насеља-
вању крајем касног бронзаног доба, да је пун замах у развоју достигнут
у VII и VI веку, што се види у великом броју гробова из VII века, а још
више из прве две трећине VI века. Опадање броја становника може се
уочити од краја VI до краја V века, да би крајем V и у IV веку уследио
нови интензитет културног развоја, али знатно мање јачине од оног у
VII и VI веку. Фрагменти хеленистичке керамике нађени су махом на
овом подручју (Врлазије, Русановићи, Рудине).68Најмлађи гробови на
овом простору датују се у II век пре н. е. Такође је уочљиво да су зајед-
нице у бронзаном добу мање и разбацане по целом простору, док се у
старије гвоздено доба врши концентрација становништва на одређеним
локалитетима. Моћни илијачки кнежеви владали су, по свему судећи,
овим и можда суседним подручјима у VII веку. Касније, током VI века
њихов значај је опао и ојачале су суседне заједнице, чији племенски
главари, рекло би се, нису имали значај илијачких кнежева. Могуће је
да разлоге за то треба тражити у све већој насељености и економском
снажењу овог простора од краја VII века и већој конкуренцији међу по-
јединим првацима. На сличну ситуацију указују и некрополе источно
од Гласинца.

Боровско

Некропола из Боровског69има у извесном смислу посебно место
јер се налази негде у средини три групе, а довољно удаљена да се не
веже ни за једну од њих. Овде је у две кампање истражено 20 хумки од
којих један број припада бронзаном добу (I, II, IV из 1893), док је већи-
на из старијег гвозденог доба. Прилози из бронзаног доба се састоје од
торквеса (један гладак и танак и два дебела, пљосната и скромно украше-
на), широке наруквице од бронзаног лима и тордиране наруквице, као
и велике игле са биконичном главом и задебљалим вратом. Гробови из
гвозденог доба нису нарочито богати, садрже уобичајене облике, међу
којима је уникат једнопетљаста фибула са пет дискоидних задебљања
на луку и правоугаоном ногом са дугметом (III, 1 из 1892), чији дискови
подсећају на украсе на луку једне једнопетљасте гласиначке фибуле из
Русановића (XXII из 1895).

20 Уп. Бенац/Човић 1956, 1 sq. За Штрпце, Фиала 1899а, 53–59; Такође, Васић
1997, 54 sq.
21 Изузетак је градина Кадића брдо код Кусача која је истраживана 1987–1990,
али резултати само сумарно објављени. Уп. Говедарица 1988.
22 Истражено 6 хумки 1895. (Фиала 1899а, 47–48; Бенац/Човић 1956, Т. VIII,
14–15).
23 Истражено 6 хумки 1895. (Фиала 1897, 7–8 ; Бенац/Човић 1956, Т. V).
24 Истражено 6 хумки 1895. (Фиала 1897, 8–10; Бенац/Човић 1956, Т. XXI.
XXII; 1957, T. XLII, 13–20; Lucentini 1981, 142).
25 Истражено: 3 хумке 1895, 9 хумки 1896. и 3 хумке 1897. (Фиала 1897, 6–7;
1899, 17–21: 1899а, 38–44; Бенац/Човић 1956, T. I; VI; XXIII; 1957, T. XXI,
1–12; XXVI–XXVIII; Lucentini 1981, 138–142).
26 Истражено 8 хумки 1896. (Фиала 1899, 21–22; Бенац/Човић 1956, T. VII,
1–8).
27 Истражене 3 хумке 1896. (Фиала 1899, 22–23; Бенац/Човић 1956, T. XX,
1–15; Lucentini 1981, 138).
28 Истражено 18 хумки 1895. и 12 хумки 1896. (Фиала 1899, 26–29; 1899а,
34–37; Бенац/Човић 1957, Т. XXXV, XXXVI, 1–15; XLV, 10–23; Lucentini 1981,
114 –119).
29 Истражене 3 хумке 1897. (Фиала 1899а, 44).
30 Истражене 2 хумке 1896. (Фиала 1899, 30).
31 Истражена 1 хумка 1896. (Ibid., 30).
32 Истражена 1 хумка 1896. (Ibid., 30).
33 Истражена 1 хумка 1896. (Ibid., 30).
34 Истражене 2 хумке 1897. (Фиала 1899а, 47).
35 Истражено 7 хумки 1897. (Ibid., 46–47: Бенац/Човић 1956, T. II, 1–6; Lucentini
1981, 147).
36 Истражено 10 хумки 1897. (Фиала 1899а, 44–46; Бенац/Човић 1956, T. VIII,
2–8; XXXII).
37 Истражено 7 хумки 1896. (Фиала 1899, 23–26; Бенац/Човић 1956, T. IX, 5–16;
Lucentini 1981, 155–156).
38 Истражено 7 хумки 1896. (Фиала 1899, 30–31; Lucentini 1981, 122).
39 Истражене 2 хумке 1957. и 1 хумка 1975. (Човић 1959; Говедарица 1975;
1978; Lucentini 1981, 142–143).
40 Истражена 1 хумка 1957. (Човић 1959, 19; Lucentini 1981, 122).
41 Истражене 3 хумке 1897. (Фиала 1899а, 37–38).
42 Истражена 1 хумка 1897. (Ibid., 38).
43 Истражено 5 хумки 1897. (Ibid., 38).
44 Истражена 1 хумка 1937. (Мандић 1937; Бенац/Човић 1956, Т. X–XII).
45 Истражене 2 хумке 1897. (Фиала 1899а, 37).
46 Истражене 2 хумке 1897. (Ibid., 37).
47 Нпр. једносекли мач из Штрбаца, Фиала 1899а, сл. 63.
48 Уп. Паровић–Пешикан 1960, 27.
49 Ibid., 33.
50 Човић 1983 , 149sq.
51 Уп. Паровић–Пешикан 1960, 32; Philipp 1981, 155 sqq.
52 За архајску керамику из Осова, Паровић–Пешикан 1960, 26.
53 Truhelka 1889, 30 Abb. 19b; Drechsler 1983, T. 58, 10. .
54 Vasić 1988, 5 sqq. sl. 4.
55 Истражено 15 хумки 1895. (Фиала 1897, 10–13; Бенац/Човић 1956, T. XIII,
6–9; XXXIV–XXXV).
56 Истражено 10 хумки 1890. и један број раније (Трухелка, 1890а, 387; Бенац/
Човић 1956, T. VIII, 11–13; XXXI–XXXV; XL; 1–21).
57 Истражена 1 хумка 1895. и 7 хумки 1896. (Fiala 1897, 13–14; 1899, 15–17;
Бенац/Човић 1956, T. XLII–XLIII: 1957, XXIII–XXIV, XLVII, 1–7; Lucentini
1981, 119–120).
58 Истражено 6 хумки 1892, 100 хумки 1894, 35 хумки 1895. и 33 хумке 1896.
(Fiala 1893, 162–163; 1896, 10–22; 1897, 3–6; 1899, 8–12; Benac/Čović 1956,
T. VIII. 9. 10; 1957, T. V. 1–6, IX, 12–20; X, XXI, 13. 15, XXV, 1–7, XXXIII,
XXXIV, 1; XXXVI, 16–21, XLV. 1–9, XLVI, 10–14, XLVIII, L; Lucentini 1981,
148–154).
59 Истражено 8 хумки 1894. и 5 хумки 1896. (Fiala 1896, 25–27; 1899, 12–13;
Бенац/Човић 1956, T. II, 7–11; 1957, T. XXV, 8–26; XLIX; Lucentini 1981,
148).
60 Истражено 13 хумки 1894. (Fiala 1896, 4–10; Бенац/Човић 1956, T. II, 12–16;
IV, XLI; Lucentini 1981, 160–161).
61 Истражено 25 хумки 1893. и 11 хумки 1894. (Fiala 1895, 4–19; 1896, 24–25;
Бенац/Човић 1956, T. XVI, 1–15; 1957, T. II. 17–18, III, VI, VII, XII, 1–4, XIII–XX,
XXXIV, 2–50; Lucentini 1981, 130–134).
62 Истражено 40 хумки 1895. (Fiala 1897, 18–27; Бенац/Човић 1957, T. IV, VIII,
IX, XI, 8–33; Lucentini 1981, 122–128).
63 Истражено 7 хумки 1894. (Fiala 1896, 27–28).
64 Истражено 10 хумки 1894. и 1 хумка 1896. (Ibid., 22–23; Fiala 1899, 15).
65 Истражене 3 хумке 1894. (Fiala 1896, 22).
66 Фибула припада типу IIIб према подели Б. Тержан који се датује у другу и
трећу четвртину V века. Уп. Teržan 1976, 322, Прилог 2.
67 Lucentini 1981, T. XIX, 11.
68 Паровић–Пешикан 1960, 35.
69 Fiala 1893, 163–165; 1895, 29–31; Бенац/Човић 1956, T. XXV–XXVII; 1957,
T. XXXVII, 1–5; Lucentini 1981, 113–114.[img size=150][/img]

Please Prijava to join the conversation.

Last edit: by mirsad_d.

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20491

STEĆCI SA PODRUČJA ROGATICE U ZEMALJSKOM MUZEJU BOSNE i HERCEGOVINE( Botanički vrt)

Već smo pisali da se na području općine Rogatica nalazi 2 628 stećaka, na 88 lokaliteta .
Brojne su nekropole rasute širom općine a najveća je svakako ona u selu Varošišta i impozantna nekropola u Lađevinama. Ali stećaka ima još na nekoliko mjesta : Ilijek kod Borka, Pešurići, Solakovići,Brankovići, Izborne, Dobrače , Banja Stijena , Osovo , Batovo, Sjeversko, Okruglo , Vrlazje , Vragolovi i Seljani , samo su dio te kulturne baštine.U njima su manje ili veće nekropole. Stećci i obelisci iz rogatičkog kraja su naročito važni zbog svojih oblika, epigrafike i, posebno, zbog dekorativne klesarske obrade i opreme.
Sa područja Rogatičke općine u bašti Zemaljskog muzeja nalazi se šest stećaka koji predstavljaju najkarasteričnije i najreprezentativnije dokumente o običajima , pismenosti i umjetničkim težnjama tadašnjih žitelja ovog kraja.




Stećak iz Varišišta kod Rogatice


Banja Stijena kod Rogatice


Stećak iz Vlađevine kod Rogatice


Stećak iz Vlađevine kod Rogatice


Stećak iz Brankovića kod Rogatice


Stecak iz Oprašica kod Rogatice

Please Prijava to join the conversation.

Last edit: by mirsad_d.

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20535

Interesantna statistika historije našeg kraja prije 140 godina.





Tabela 1.

Koliko je bilo gradova na podrucju Balkana a da su u svom imenu imali rijec Pazar.
Takvih mjesta ukljucujući i Tursku je bilo Ukupno 143.
- Turska 62 grada ili naselja
- Bugarska 29
- Regija Sandžaka 26
- Srbija 9
- Hrvatska 5
- Makedonija 5
- Rumunija 3
- Bosna 2 (Ćelebi Pazar i Pazarić)
...itd



Tabela 2

Bosna i Hercegovina je bila podjeljena na 7 regija
- Sarajevsku
- Bihacku
- Banjalucku
- Zvornicku
- Travnicku
- Hercegovacku
- Novopazarsku



Tabela 3

Sarajevskoj regiji SARAY su pripadali

- Nefs-i Saray - Sarajevo
- Visoka - Visoko
- Konice - Konjic
- Caynice - Čajniče
- Visegrad -Višegrad
- Čelebi Pazar - Rogatica
- Kaladina - Kladanj




Tabela 4

Pokazuje koliko stanovništva je živjelo u BiH u to vrijeme. Koliko je živjelo u pojedinim regijama te nacionalna struktura po regijama....

Please Prijava to join the conversation.

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20587

"Gadafijevo sedlo"
"Gadafijevo sedlo"
Džemal Bijedić, tadašnji predsjednik jugoslovenske vlade je u ime vlade kupio konja arapske pasmine "SAABIH" sa ergele Borike i poklono ga libijskom predsjedniku pukovniku Gadafiju.
Za uzvrat Gadafi je darovao Džemalu Bijediću unikatno konjsko sedlo u reljefu i pokrivku vezenu srmom.A on je sve to darovao ergeli Borike.

Please Prijava to join the conversation.

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20605

Molio bih da neko u cjelost prevede tekst ispod slike.

Please Prijava to join the conversation.

Last edit: by mirsad_d.

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20608

-
mirsad_d napisao:

QUOTE:

Molio bih da neko u cjelost prevede tekst ispod slike.

Please Prijava to join the conversation.

Last edit: by ponekad ovdje.

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20609

Pokusala sam recenicu ispod slike kopirati, ali posto je vezana za sliku ne moze. Jedino je mogu prepisati, onako kako moje oko vidi:) naziv mjesta, vjerovatno, Sočice :

Rg.7:Anthropomorphic cross on stecak from Socice (Rogatica) (Besagic), p.181.II.45


Antropomorfni krst na stecku iz Sočica(Rogatica)

Antropomorfija je pojava pripisivanja ljudskih osobina neljudskim bicima ili predmetima, kao i Bogu, a posto ovaj krst ima covjeciji oblik , naslonjen na trup sa nogama i stopalima, s tim u vezi predstavlja antropomorfni krst.

Please Prijava to join the conversation.

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20704

Please Prijava to join the conversation.

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20713

Please Prijava to join the conversation.

Odgovor:Historija Rogatice 12 years 6 months ago #20827

Iz albuma:
"Vragolovi - stečci" (Mustafa Karahmet)







Please Prijava to join the conversation.

Moderators: Mustafawebmaster
Time to create page: 0.169 seconds
Powered by Kunena forum

Ucinimo nesto za nas grad... Ne zaboravi Rogaticu ... www.rogatica.com

Top Desktop version