Isra i Miradž Poslanika s.a.v.s. – hutba 2.

I

SRA I MI’RADŽ POSLANIKA, S.A.V.S. – hutba 2.

 

Braćo i sestre u islamu. Danas 29. redžeba 1429.h, što odgovara 01. avgustu 2008. godine, u drugoj hutbi zaredom uz Allahovu, dž.š., pomoć govorim na temu “Isra i Mi’radž Poslanika, s.a.v.s.», sa osvrtom na ono šta je Muhammed, s.a.v.s., tom prilikom vidio, o čemu govore mnogi hadisi.  رَوَى الطَّبَرَانِى وَ الْبَزَّارُ أَنَّ النَّبِىَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: “مَرَرْتُ عَلَى قَوْمٍ يَزْرَعُونَ وَ يَحْصُدُونَ فِى يَوْمٍ، كُلَّمَا حَصَدُوا عَادَ كَمَا كَانَ، فَقُلْتُ لِجِبْرِيلَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ: “مَا هَذَا؟” قَالَ: “هَؤُلاَءِ الْمُجَاهِدُونَ فِى سَبِيلِ اللَّهِ. تُضَاعَفُ الْحَسَنَةُ إِلَى سَبْعِمِأَةِ ضِعْفٍ، وَ مَا أَنْفَقُوا مِنْ شَيْىءٍ فَهُوَ يُخْلِفُهُ وَ هُوَ خَيْرُ الرَّازِقِينَ.”

Bilježe Et-Taberani i El-Bezzar da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Prošao sam pored skupine ljudi koja je sijala i u istom danu žela. Kako bi požela, plodovi bi se vraćali u stanje u kakvom su i bili, pa sam rekao Džibrilu, a.s.: “Šta je ovo?” Rekao je: “To su mudžahidi (borci) na Allahovu putu. Njima se dobro djelo umnožava i do sedam stotina puta. Što su god od dobra učinili On će im nadoknaditi i On daje najbolju opskrbu.”عَنْ أَنَسٍ رَضِىَ اللَّهُ عَنْهُ، أَنَّ النَّبِىَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: “لَمَّا عُرِجَ بِىَ مَرَرْتُ بِقَوْمٍ لَهُمْ أَظْفَارٌ مِنْ نُحَاسٍ يَخْمِشُونَ وُجُوهَهُمْ وَ صُدُورَهُمْ، فَقُلْتُ: “مَنْ هَؤُلاَءِ يَا جِبْرِيلُ؟” قَالَ: “هَؤُلاَءِ الَّذِينَ يَأْكُلُونَ لُحُومَ النَّاسِ وَ يَقَعُونَ فِى أَعْرَاضِهِمْ.”

Prenosi Enes, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Kada sam bio na Mi’radžu, prošao sam pored skupine koja je imala nokte od bakra, kojim su parali svoja lica i grudi, pa sam rekao: “Ko su ovi o Džibrilu?” Rekao je: “To su oni koji jedu ljudsko meso i kaljaju čast ljudi.”“وَ مَرَرْتُ عَلَى قَوْمٍ تُرْضَخُ رُؤُوسُهُمْ بِالصَّخْرِ، كُلَّمَا رَضِخَتْ عَادَتْ كَمَا كَانَتْ وَ لاَ يُفْتَرُ عَنْهُمْ مِنْ ذَلِكَ شَيْىءٌ، فَقُلْتُ: “مَا هَذَا يَا جِبْرِيلُ؟” قَالَ: “هَؤُلاَءِ الَّذِينَ تَتَثَاقَلُ رُؤُوسُهُمْ عَنِ الصَّلاَةِ الْمَكْتُوبَةِ.”

“I prošao sam pored skupine čije glave su razbijane kamenjem, pa kada bi njihove glave bile potpuno smrskane, one bi se vraćale potpuno u isti oblik u kojem su i bile, pa sam rekao: “Ko su ovi o Džibrilu?” Rekao je: “To su oni čije glave oklijevaju u obavljanju propisanih namaza.”“ثُمَّ مَرَرْتُ عَلَى قَوْمٍ عَلَى أَقْبَالِهِمْ رُقَاعٌ، وَ عَلَى أَدْبَارِهِمْ رُقَاعٌ يَسْرَحُونَ كَمَا تَسْرَحُ الأَنْعَامُ، يَأْكُلُونَ الضَّرِيعَ وَ الزَّقُّومَ وَ رَضِفَ جَهَنَّمَ، فَقُلْتُ: “مَنْ هَؤُلاَءِ؟” قَالَ: “هَؤُلاَءِ الَّذِينَ لاَ يُؤَدُّنَ زَكَاةَ أَمْوَالِهِمْ، وَ مَا ظَلَمَهُمُ اللَّهُ وَ مَا رَبُّكَ بِظّلاَّمٍ لِلْعَبِيدِ.”

“Zatim sam prošao pored skupine koja je  ispred sebe i iza sebe imala teške rane i rikali su kao što riče stoka, jedući žabokrečinu, zekkum (džehennemsko trnje) i usijano kamenje, pa sam rekao: “Ko su ovi?” Odgovorio je: “To su oni koji ne čiste svoj imetak izdvajajući zekat, a tvoj Gospodar njima ne čini nasilje i tvoj Gospodar nije nasilan prema svojim robovima.”“وَ مَرَرْتُ عَلَى قَوْمٍ بَيْنَ أَيْدِيهِمْ لَحْمٌ نَضِيجٌ فِى قِدْرٍ، وَ لَحْمٌ نَيِّىءٌ خَبِيثٌ، فَجَعَلُوا يَاْكُلُونَ مِنَ النَّيِّىءِ الْخَبِيثِ وَ يَدَعُونَ النَّضِيجَ، فَقُلْتُ: “مَا هَؤُلاَءِ يَا جِبْرِيلُ؟” قَالَ: “هَذَا الرَّجُلُ مِنْ أُمَّتِكَ تَكُونُ عِنْدَهُ الْمَرْأَةُ الْحَلاَلُ الطَّيِّبُ فَيَأْتِى إِمْرَأَةً خَبِيثَةً فَيَبِيتُ عِنْدَهَا حَتَّى يُصْبِحُ، وَ الْمَرْأَةُ تَقُومُ مِنْ عِنْدِ زَوْجِهَا حَلاَلاً طَيِّبًا فَتَأْتِى رَجُلاً خَبِيثًا فَتَبِيتُ عِنْدَهُ حَتَّى تُصْبِحُ.”

“I prošao sam pored skupine koja je imala pred sobom svježe meso u jednoj posudi, dok je u drugoj bilo pokvareno meso. Oni su jeli pokavreno ostavljajući svježe, pa sam rekao: “Ko su ovi o Džibrilu?” Reče:”Ovo je čovjek od tvoga ummeta koji ima svoju halal dobru  ženu, pa ode kod razvratne žene i kod nje bude sve do zore i žena koja ima halal dobrog čovjeka, pa ode kod razvratnog čovjeka i bude kod njega sve dok ne svane.”“وَ مَرَرْتُ عَلَى رَجُلٍ قَدْ جَمَعَ حَزْمَةَ حَطَبٍ عَظِيمَةٍ لاَ يَسْتَطِيعُ حَمْلَهَا وَ هُوَ يَزِيدُ عَلَيْهَا، فَقُلْتُ: “مَا هَذَا يَا جِبْرِيلُ؟” قَالَ: “هَذَا الرَّجُلُ مِنْ أُمَّتِكَ تَكُونُ عَلَيْهِ أَمَانَاتُ النَّاسِ لاَ يَقْدِرُ عَلَى أَدَائِهَا وَ هُوَ يُرِيدُ أَنْ يَحْمِلَ عَلَيْهَا.”

“I prošao sam pored čovjeka koji je sakupio veliko breme drva, koje ne može ponijeti, a on na to još dodaje, pa sam kazao: “Ko je ovo o Džibrilu?” Odgovori: “Ovo je pojedinac iz tvoga ummeta, koji na svojim plećima ima obaveze spram ljudi, koje ne može ispuniti, a on želi na to još dodati obaveza.”  “وَ مَرَرْتُ عَلَى قَوْمٍ تُقْرَضُ أَلْسِنَتُهُمْ وَ شِفَافُهُمْ بِمَقَارِيضَ مِنْ حَدِيدٍ كُلَّمَا قَرَضَتْ عَادَتْ كَمَا كَانَتْ لاَ يُفْتَرُ عَنْهُمْ مِنْ ذَلِكَ شَيْىءٌ، فَقُلْتُ: “مَا هّذَا يَا جِبْرِيلُ؟” قَالَ: “هَؤُلاَءِ خُطَبَاءُ الْفِتْنَةِ.”

“I prošao sam pored skupine čiji jezici i usne su čupani sa kliještima od gvožđa, kada god bi bile iščupane, vraćale bi se u oblik u kojem su i bile, pa sam rekao: “Šta je ovo o Džibrilu?” Odgovori: “To su oni koji prizivaju fitnet (razvrat).” “وَ مَرَرْتُ عَلَى جَحْرٍ صَغِيرٍ يَخْرُجُ مِنْهُ ثَوْرٌ عَظِيمٌ فَجَعَلَ الثَّوْرُ يُرِيدُ أَنْ يَرْجِعَ مِنْ حَيْثُ خَرَجَ فَلاَ يَسْتَطِيعُ، فَقُلْتُ: “مَا هَذَا يَا جِبْرِيلُ؟” قَالَ: “هَذَا الرَّجُلُ يَتَكَلَّمُ بِالْكَلِمَةِ الْعَظِيمَةِ يَنْدَمُ عَلَيْهَا فَلاَ يَسْتَطِيعُ أَنْ يَرُدَّهَا.”

“I prošao sam pored male pećine iz koje je izlazio veliki bik, koji je pokušavao da se vrati odakle je došao, a to nije mogao, pa sam kazao: “Šta je ovo o Džibrilu?” Rekao je: “Ovo je čovjek koji izgovori krupnu riječ za koju se pokaje, ali je ne može nikako vratiti.”“وَ مَرَرْتُ عَلَى وَادٍ تُوجَدُ فِيهِ رِيحٌ طَيِّبَةٌ بَارِدَةٌ وَ رِيحٌ مِسْكٍ وَ سَمِعْتُ صَوْتًا، فَقُلْتُ: “مَا هَذَا يَا جِبْرِيلُ؟” قَالَ: “هَذَا صَوْتُ الْجَنَّةِ، تَقُولُ: “رَبِّى آتِنِى بِمَا وَعَدْتَنِى فَقَدْ كَثُرَتْ غُرَفِى وَ إِسْتَبْرَقِى وَ حَرِيرِى وَ سُنْدُسِى وَ عَبْقَرِيِّى وَ لُؤْلُؤىِ وَ مَرْجَانِى وَ فِضَّتِى وَ ذَهَبِى وَ أَكْوَابِى وَ صِحَافِى وَ آبَارِيقِى وَ مَرَاكِبِى وَ عَسَلِى وَ مَائِى وَ لَبَنِى وَ خَمْرِى، فَآتِنِى بِمَا وَعَدْتَنِى!” قَالَ: “لَكَ كُلُّ مُسْلِمٍ وَ مُسْلِمَةٍ وَ مُؤْمِنٍ وَ مُؤْمِنَةٍ وَ مَنْ آمَنَ بِى وَ بِرُسُلِى وَ عَمِلَ صَالِحًا وَ لَمْ يُشْرِكْ بِى شَيْئًا وَ لَمْ يَتَّخِذْ مِنْ دُونِ اللَّهِ أَنْدَادًا.”

“I prošao sam pored doline iz koje je dopirao lijep i svjež vjetar i misk, i čuo sam glas, pa sam kazao: “Šta je ovo o Džibrilu?” Reče: “Ovo je glas dženneta, koji govori: Moj Gospodaru, daj mi ono što si mi obećao, jer kod mene ima mnogo soba, brokata, svile, svilenih brokata, savršenih ljepota, bisera, merdžana, srebra, zlata, pehara, dubokih zdjela, ibrika, postelja, meda, vode, mlijeka, slatkih pića, pa mi daj ono što si Obećao!” Odgovara (On): “Tebi će pripasti svaki musliman i muslimanka, mu’min i mu’minka, onaj ko uzvjeruje u Mene i Moje poslanike, ko bude činio dobro i ne bude Mi činio širk i ne bude mi smatrao druge ravnim.”“ثُمَّ مَرَرْتُ عَلَى وَادٍ وَ سَمِعْتُ صَوْتًا مُنْكَرًا وَ رِيحًا مُنْتِنَةً، فَقُلْتُ: “مَا هّذَا يَا جِبْرِيلُ؟” قَالَ: “هَذَا صَوْتُ جَهَنَّمَ، يَقُولُ: “رَبِّ آتِنِى بِمَا وَعَدْتَنِى فَقَدْ كَثُرَتْ سَلاَسِلِى وَ أَغْلاَلِى وَ سَعِيرِى وَ جَحِيمِى وَ ضَرِيعِى وَ غَسَّاقِى وَ عَذَابِى وَ قَدْ بَعُدَ قَعْرِى، وَ اشْتَدَّ حَرِّى فَآتِنِى بِمَا وَعَدْتَنِى!” قَالَ: “لَكَ كُلُّ مُشْرِكٍ وَ مُشْرِكَةٍ وَ كَافِرٍ وَ كَافِرَةٍ وَ كُلِّ جَبَّارٍ لاَ يُؤْمِنُ بِيَوْمِ الْحِسَابِ!”

“Zatim sam prošao pored doline iz koje sam čuo ružan glas i zaudarao je smrad, pa sam rekao: “Šta je ovo o Džibrilu?” Reče: “Ovo je glas džehennema, koji govori: “Gospodaru, daj mi ono što si mi obećao, jer kod mene ima mnogo lanaca, okova, rasplamsane vatre, žestoke vatre, žabokrečine, sukrvice, kazne, produbilo se moje dno i pojačala se moja vrelina, pa mi daj one koje si mi obećao!” Reče: “Za tebe je svaki mušrik i mušrikinja, kafir i kafirka i svaki  nasilnik koji ne vjeruje u Dan polaganja računa.”

Braćo i sestre! Iz događaja Isra’a i Mi’radža i onoga šta je Muhammed, s.a.v.s., tom prilikom vidio izvucimo pouke i čvrsto se prihvatimo Allahovog, dž.š., užeta! Budimo od onih koji prednjače u dobru, koji se međusobno vole, uvažavaju i pomažu i koji se nadaju Allahovoj, dž.š., milosti i džennetima čija prostranstva su kao nebesa i Zemlja!!!

Gospodaru, ne iskušavaj nas sa onim što nećemo moći podnijeti, učini nas od onih koji se samo Tebe boje i samo Tebi na sedždu padaju, učini nas u našim očima malim, a u očima ljudi i kod Tebe velikim, oprosti nam grijehe i počasti nas u džennetu, društvom sa: poslanicima, šehidima i dobrim ljudima!

Sarajevo: 29. redžeb 1429.h.                                                                                         Hutba: Džamija “Kralj Fahd”                                                 01. avgust 2008. godine                                                                                     Nezim Halilović Muderris

Komentariši