Ima nesto u onome sto efendije na vazu petkom govore. Kaze, hoces a sejtan ne da. E, ima vise od pola godine kako imam nijet otici do naseg Nurudina – Nurće -Bega ili kako ga ko zove i zna. Ne da sejtan sve nesta prece. Ili trka za dunjalukom ili jednostavno sejtanska posla.
E onda dodje ona nasa ostrija polovina do izrazaja (neko kaze ljepsa ili pametnija- ja to ne bih zbog mnogo cega) . Jesi li, i kad ces?
Nadjoh vezu , nekoga ko tacno zna gdje Nurco stanuje, naseg Pavicu Asima kojem odmah puno zahvaljujem.
Dogovorismo se pa zajedno kod Nurce.
Mislim da o Nurci treba nesto napisati. Ja cu to prepustiti nekome u komentarima. Ja ga poznajem od mog dolaska u Rogaticu. Malo sam radio u firmi gdje je on vodio pravnu sluzbu. Nikad nismo dosli ni u najmanji konflikt. Jednostavan narodski covjek koji tesko da se kome zamjerio. Pomagao je u svojoj bransi sigurno ko mu se obratio. Sa mnom je mozda imao i problema jer se moj stan nalazio iznad njegove kancelarije a djeca” ziva” skacu po citav dan. Ovdje cu prekinuti neka neko nastavi o ratnom i poratnom Nurci.
Usavsi u stan shvatio sam zasto sam izbjegavao posjetu. Jednostavno tesko mi pada vidjeti ljude koje poznajem u stanju nemoci i bolesti. Ali taj prvi i najtezi utisak brzo prodje. Radost da me nije zaboravio a i njegova radost sto nas vidi sve anulira. Radujem se i sto sa njim mogu pricati o svemu jer pamti neke stvari koje sam i ja zaboravio. Sto se tice mentalnog stanja potpuno zdrav. Cak se i nasalimo i vodimo potpuno opusten razgovor, sto cini dobro i njemu a i nama.
Imao je tezak udar i skoro da je prikovan za krevet. Sreca je da ima sestru Zehru koja ga njeguje i sve je za njega i med.sestra i domacica i negovateljica.
Zehra je izgubila muza i sina -sehida (bio je blizanac) a drugi sin demobilisani vojnik Armije BiH bez zaposlenja. Bilo joj je veoma drago kad nas je vidjela. Ja je nisam poznavao. Iako “ronda” malo vise i to vecinom sa razlogom vidi se da se sa puno sestrinske ljubavi brine o nasem Begu. Vidim da mu sve obezbijedi ne znam kako – pitacu sledeci put kad ga posjetim. Nadam se ubrzo.
Ipak pored ljudske obaveze tj. posjetiti prijatelja, saborca, komsiju i bolesnika jer on i jeste bolestan, vido sam da mu treba i druga pomoc .
Bolesnicki krevet (kompletan sa hvataljkom za dizanje (ili kako se vec strucno zove) i hodalica za hodanje po stanu. To bi rasteretilo i Zehru a njemu bi dobro doslo da se koliko toliko aktivira.
Ja cu vec koliko sutra poceti akciju sa svojim prijateljima iz Njemacke da probamo nabaviti potrebna pomagala. A zamolio bih svakog od vas da ako ima mogucnosti da pomogne da makar malo olaksamo svakodnevnicu nasem Nurci.
Ostavljam ih u njihovoj svakodnevnici i ono sto stoji u diskusiji o humanosti je zaista tako. Debelo sam naplatio ovu posjetu jer sam se osjecao kao da sam nesto veliko uradio.
Svaki onaj ko od srca i sa halalom pomogne u bilo kom obliku (moralnom ili materijalnom) onome kome je pomoc potrebna zna o cemu pricam.
PS:
Mislim da sam se malo zaletio u euforiji zeleci da sto prije pomognemo Nurci. Jer uvesti krevet koji je poklonjen ili kupljen u inostranstvu nije uopce jednostavno. Stupio sam u kontakt sa humanitarnim organizacijama i oni po dobivanju istih odmah proslijedjuju dalje. Moze se i kupiti na ponudi preko PIK. ba i Market. ba. To ostaje otvoreno.
Nas sugradjanin (Naza ga se sjeti-rodjak) Mustafa Durmisevic ima firmu za promet medicinskom opremom. Upravo smo razgovarali i on je spreman angazovati se i obezbjediti krevet (on ga nema u svom asortimanu opreme ). Ako uspije veoma ce me obradovati . A mi ostali mozemo se angazovati na drugom vidu pomoci nasem Nurci.
