Nas istočnjake su posprdno zvali „šveđani“. A kasnije i „skao gapru“. Očito je neko bio bosanski Nostrdamus. Danas je dobra većina istočnjaka u Švedskoj i Skandinaviji. Od Čengić Vile, pa do Ustiprače je bila uskotračna pruga, a onda se račvala. Jedan krak je vodio prema Užicu, a drugi prema Foči. Bila je to žila kucavica za taj kraj. Naviko se narod na nju. A i bila interesantna zbog velikog broja tunela. Odvozila i dovozila narod i robu. Šatro posta „skao gapru“. Priključak za rogatički kraj bio je u Mesićima. Početkom sedamdesetih iz Hrenovice, preko Mesića pa u Rogu bahnu Iza.
Žena iz bogatog roda, sa kulturnim manirima, ali živci učinili svoje. Biti bolestan na živcima u Bosni je bilo sramota. Bolesni je pored svoje muke dobio samar prokazanog Odbacilo i našu Izu. Udavala se i djecu imala, ali čim kakva mahana, biži od nas, da bi mi ostali bili čisti.
Znamo mi insani uzeti ulogu hajvana.
Počesto.
I danas nije ništa bolje. Modernije na oči jeste. Ostalo je sve isto.
Čak smo podobro curiknuli.
Helem naš ženski svijet zavolio nešto Izu. Primali je od kuće do kuće na konak i hranu. A i pokoju joj haljinku davali. Znale su je fino okupati, očešljati, dotjerati ko pravu hanumu, sa kericama na
glavi. A bogami i ćorotinju proganjati.
Jednog dana nas momčićke privuće galama i vrisak žena.
Privučemo se blizu jedne avlije u Tekiji, kad imamo šta viditi. One dokone hanume se okupile oko Ize.
Zadirkuju je da bi ona štogod bezobraznoga kazala.
Ona najstarija među njima je upita:
-Poljubili te taj što te dopratio do Mesića.
-Ma jok bona. Šta je tebi stara uspaljenice?
-Ama što. Ko da će ti nešto bit.
-Aha neće. Iskusila Iza. Zna.Ih!
-Mali poljubac?
-Ja stare rospije.
A da ja tebe pitam:
-Znaš li ti šta je poljubac?
-Merak dvoje mladih.
-Ma jok bona. Ostarila, a pameti se nisi dozvala.
-Pa šta je?
-Poljubac je pitanje momka bez govora.
Kad pita momak da te poljubi,znaš li ti stara šta je to?
-Jok!
– Bona nebila, kuca na gornja vrata i pita jesu li donja slobodna!!
Nasta vriska i smijeh dokonih žena. Osta Iza da priča, a mi dalje svojim poslom.
Naučismo nešta iz Izinog iskustva.
Sarajevo, maja mjeseca
2011.godine
Aci Tagor 1414