Rogaticu su znali i po čuvenoj firmi TPR i još čuvenijem direktoru Hamdiji. U taj vakat TPR je brojao oko 400 radnika. Jedan od njih i kontrolor Fahro Mehmedović. Volio šalu, a i raji bio zabavan. Fahro ti je svako jutro kad krene na posao nosio pune cekere mlijeka i razdijeli preko Poljuna, a nakon posla vrati kući čistu ambalažu.
Kad bi se približi doba plate, Rabija bi ti našem Fahri:
– Nemoj se ti mučiti, ja ću razdijeliti mlijeko.
– Ja što ja imam pažljivu ženu.
Mjeseci prolazili, a Rabija pred platu mijenjaj Fahru. Nije se ni havjestio sve do jednom. ›› Ja koji sam ja hajvan. Ti Fahro tegli i tabanaj niz Poljun, uz Poljun, a Rabijahanuma beri lovu. E nećeš ga majci ‹‹. Sav ljut dođe kući, a žena to sa prozora upratila, pa onako sva obradovana sa vrata:
– Evo meni mog đuvegije. Selam! Uđi. Jesil’ gladan ili žedan?
– Znaš se ti u fitniju pretvoriti. Nego naspider onaj fić.
Donese mu Rabija fić. Prevrnu ga Fahro bez razmišljanja i krenu:
– Rabija, ti znaš da sam ja stariji od tebe petnaestak godina. Ja ti od leđa neću moći tegliti ono mlijeko. Nego ti pomozi, i ti dijeli mlijeko, a i ja ću tebi pomoći, k’o što si ono ti meni pomagala.
– Dobro, moj đuvegijo!
Skonto Fahro da će biti para svakog prvog. Jes’ đavola. Rabija otkazala mlijeko, a Fahro osta bez dodatnih para, te mu pos’o kontrolora bi glavni izvor prihoda.
Kad god bi se sretni sa ženama, odmah bi kreni zakuhavati:
– Bilo li je. Jel’ kuc’o crven satić u crnoj kutiji?
– Nalet te bilo. Ostario, a pameti se dozv’o nisi.
Priča o onim stvarima je svima nama i onda bila interesantna. Jedne prilike ulazeći u filteraj, Fahro onako usput, kraj onih žena:
– Jesam okoko sinoć. Uh!
– Kako bolan? Ispričaj nam.
– Evo da vam pričam. Dajder tu jednu gumicu. Tu, baš tu što je koristimo u filteru. Ja sam sinoć ovo naturio na ono. Znate šta pričam. Ja jes’ mi valjala. Olaho mi bilo. Ama k’o sultanu u haremu.
One se žene počeše smijati, a Fahro polazeći u namjensku dobaci:
– Đavo vas nosio. Uspaljenice, da bi li uspaljenice.
Prošlo je nekoliko dana. Fahro zaboravio šta je prič’o. Jedno jutro, onako još buntovan uleti u filteraj, kad vidi one se žene skomarale. Pravo među njih i priupita:
– Šta stojite, što ne radite?
– Fahro, nema dijelova!?
– Ama, kako to more biti. Kojih? Govorite ili idem pravo direktoru.
– Gumica, Fahro, gumica.
Fahro se sjetio, udaljio se od žena i smješeći se, onako za sebe prokomentarisa:
– Mahnitih uspaljenica, majko moja. Cijele serije gumica nestalo. Ja kako li je njihovim ljudima? Bježi Fahro dok te nisu gonili da „nove filtere“ po gaćama tražiš.
Pokrenut je disciplinski postupak zbog nestanka serije gumica iz filteraja, ali krivac nikad nije pronađen.
Avgust 2011. god. Autor:
Dalija po kazivanju a.r. F.M.