Prije desetak dana, u džamiju na džumu namaz došao mi je ahbab Šemso, kaže mi nakon džume, sav ozaren i ispunjen…
Kakav dan!
Prije desetak dana, u džamiju na džumu namaz došao mi je ahbab Šemso, kaže mi nakon džume, sav ozaren i ispunjen: “Brate, računaj za jedno dvije hefte da mi dođeš kući da učiš akiku bebi, akoBogda, jer ženi je termin za heftu,” “O, brate moj, radujem se pravo, Allah da providi i hajr da učini! Pa čujemo se, brate!”
Zove me jutros prije deset sati, kratko je rekao da Šemso zove, jer obećao je da će zvati, i evo zove, ali ne na akiku već na “dženazu”, jer beba je mrtva rođena!!! “Brate moj, danas u 12, na Faletićima, ako možeš doći, biće i Dženan ef.! Znam da nema dženaze bebi mrtvorođenoj, ali hoću da je u zemlju spustim s učenjem Kur’ana i dovom!”
Nisam imao riječi, niti daha, rekao sam mu da ću doći akoBogda, mada imam nekih obaveza, ali potrudit ću se da dođem. I gotovo sam pozavršavao prijepodnevne obaveze, 15 do 12 uputio sam se prema Faletićima i imao sam dovoljno vremena da stignem. Kad na Sedreniku, na Pašinom Brdu, neka žena iz lijeve trake skreće skroz desno, a na tom skretanju, svojom trakom vozeći, nailazim ja i tras, sudar! Udari ona mene u prednju lijevi felgu i karambolku. Ima štete, na prvo gledanje, mora se policija zvati.
Nazovem Šemsu i kažem mu da me ne čekaju, imao sam sudar, moram čekati policiju! Rekao sam mu i ovo: “Brate, nije mi se dalo da tvojoj bebi akiku učim, evo mi se ne da ni da joj na ispraćaj dođem, da Allah podari pa da joj u lijepom džennetu akiku proučim, nek to bude dova, a ja tebi na akiku u tvojoj kući ubrzo došao, najdalje do godine, akoBogda! Učit ću ti dovu za sabur, brate Šemso!”
Helem, “vratim” se sudaru. Kriva žena, a i ona konta da je kriva, nudi mi kao neku nagodbu, ja joj kažem: “Gospođo, vama neće doći velika kazna, možda 50 KM-ova, a meni tih vaših sto KM-ova što nudite neće značiti puno, jer ima više štete, Toyotini dijelovi su skupi itd.”
Dođe policija, snimiše, uslikaše, gospođi rekoše da je kriva, odrediše joj minimalnu kaznu, a mene uputiše u njeno osiguranje na procjenu štete. Odem ja kasnije u osiguranje, a tamo hejbet papira i formulara, te ovo, te ono, na koncu hajmo slikati auto i utvrditi štetu. Tako i bi, uslikali, pa ko biva utvrdili štetu, pa će mi javiti za desetak dana koja je njihova ponuda.
Nakon toga, odem kod jarana na Stup, ispolira mi felgu, dotjeramo karambolku, utegnemo, zategnemo, ispoliramo, veli mi on na kraju da ne moram te ogrebotine na karambolci ni raditi, a da pare zadržim od osiguranja.
Tako ja i počnem o tome misliti, baš tako, moglo bi se šta i zaraditi, koja stoja, uhar je. Odem u džamiju, klanjam ikindiju, sačekam akšam, a nakon akšama zijaretim jednog ahbaba u bolnici. Dobar mi ahbab, a bio plaho hasta, leži na ortopediji, zapravo, polomio se, pao s motora. Ali, hvala Allahu, ide nabolje, oporavlja se. I njemu sam malo govorio o saburu, kako moramo strpljivo reagirati na iskušenja, o vjeri koju imamo ili nemamo, a u protoku vremena ona je jedini indikator je li nešto bilo u redu ili nije.
I, tako, bio sam tu kod njega do jacije i onda pred jaciju natrag u džamiju. Opet, u putu kontam, kako me danas Allah počastio pa sam i par stoja zaradio, a to na autu nek stoji radi uroka. I dalje kontam: Odoh sada rahat u džamiju jaciju da klanjam i da se malo opustim u namazu. U tom’ poče i kiša padati. Baš lijepo, djeluje smirujuće, mislim u sebi, ali još uvijek mi nekako drago zbog onih par stoja, akoBogda, lijepe zarade.
Nejse, ušao sam u džamiju, zanijetili smo i počeli klanjati. Čujem negdje u pola namaza, iza farza, zapravo, uključi se alarm na mom autu, mislim, možda se neko naslonio na auto itd. Nakon minutu alarm je zašutio, a ja sam zaboravio na njeg. Klanjali smo jaciju, ljudi su izašli iz džamije, a ja sam ostao posljednji da zaključam. Zaključao sam džamijska i haremska vrata i krenuo prema autu. I imam šta vidjeti, neko se pored auta okretao u tijesnoj ulici, udario, zakačio i izvalio mi zadnju karambolku. Udubio je i izvalio! Pola karambolke izvaljeno visi.
Nisam mogao vjerovati, bilo mi je pravo krivo, jer je počinitelj pobjegao! Nemam riječi, samo neke kletve, koje ipak nisam izgovorio. A ono što mi se štete danas dogodilo je mala maca naspram ovoga sada.
Helem, kad sam se malo smirio, na um mi je palo onih par stoja čiste zarade, s kojim ću pokriti štetu na zadnjoj karambolci, a prednju sam već halalio.
Tako, suma sumarum, na mostu dobiješ, a na ćupriji izgubiš. Ali, nek je glava na ramenu i srce u vjeri, a mom Šemsi i njegovoj hanumi Allah sabura da podari, i mom Leki brzo ozdravljenje i Allahov šifaluk.
Amin.
P.S. Sada je kraj dana, duboko je u noći, samo ću reći: Hvala Allahu!
Muhamed Velic
8.10.2013
—–