Eh da ste mi živi mili moji, da se još više radujem Bajramu, da se spremam vama u pohode, da spremam bajramluk, biram majci kat i šamiju, možda bi mi se dopao i neki prsluk uz taj kat ili bi ga sama isplela. Pakovala bih kahvu i rahatluk, kocku, tražila onu najmekšu što se lahko lomi. Možda i neki servis ili fildžane upakovane, one po dvanest komada, da ima kad se koji razbije o kamen kraj korita.
EH DA STE MI ŽIVI MILI MOJI !
Eh da ste mi živi mili moji, da se još više radujem Bajramu, da se spremam vama u pohode, da spremam bajramluk, biram majci kat i šamiju, možda bi mi se dopao i neki prsluk uz taj kat ili bi ga sama isplela. Pakovala bih kahvu i rahatluk, kocku, tražila onu najmekšu što se lahko lomi. Možda i neki servis ili fildžane upakovane, one po dvanest komada, da ima kad se koji razbije o kamen kraj korita.
Babi bi birala košulju možda i pantole, ako begenišem nešto za njega, ili onu kapu francuzicu što mu lijepo pristaje.
A ti bi majko često pogledala kroz prozor ide li koje od nas petoro, hoćeš li čuti da ko doziva i muštuluk traži, stižu ti majko musafiri.
Kada se svega toga prisjetim, ne znam da li više zaplačem od sreće zbog svega što je bilo ili od tuge što toga više nema. Pa opet ponovim.
Eh da ste mi živi mili moji da se još više Bajramu radujem.
A kako ste se vi znali obradovati nama, pa to nam je davalo još veću žeju da dođemo.
Sjećam se kad bih pošla vama u svoj rodni kraj, pa kad autobus približa selu, činilo mi se da ide toliko sporo da bih izašla i pošla pješice, ko stigla bih prije.
Divne su to uspomene, sretna sam što se prisjećam tako lijepih susreta. Molim se bogu da vam podari sve Džennetske ljepote, i zahvaljujem što sam vas imala takvih kakvi ste mi bili.
Sada se ja radujem svojoj djeci i unucima i Bajramima i trudim se da me zapamte po toliko dobra, sa koliko pamtim i ja vas, DRAGI MOJI.
Merima Jusupović Murtić