OVAKO NEKAKO ILI SLIČNO
Hadži-Šemsina pšenica
Davno, nekako ranim proljećem Ohran iz Vrēla zapovelja poveliku štalu. Ima konjče, goveda i buljuk ovaca – sramota ga i Boga i ljudi da životare pod vedrim nebom. Dobio dozvolu, nasjekao oblovine, šumar „udario čekić“, ali kako je dobaviti na gradilište kada su njive i već iznikla pšenica prekrili najkraću i blago nagetu putanju. Nema druge, mora zamoliti hadži-Šemsu, pa šta bude bude . . .
Pravac Šljivica. Natenane ispriča u kakav je belaj zap'o, pa ako može da ga pusti da prevuče pet-šest tura blavana i kad svoje žito „smiri“, neće ostati dužan – daće mu koliko god kaže. Hadžija nije plaho mudrov'o, već naredi da odmah krene sa poslom, da se lijepo vrijeme ne iskrade i neka bude nahajr, a nikakvo žito mu ne treba vraćati. Ohran prezadovoljan otište naniže tumačeći hadžijino kazivanje.
U Vrelima poniče nova štala, a pšenica hadži-Šemsina rodila kao nikada dotad, ujednačila s kraja na kraj njive . . . Dugo se ovaj događaj prepričavao po žepskim sijelima i ljudi u šali govorili – ako hoćeš da ti pšenica dobro rodi, provozaj balvan nekoliko puta po tek izniklom žitu.
SEID ZIMIĆ