OVAKO NEKAKO ILI SLIČNO
Smajo i njegova zmija
Seid ZIMIĆ
Davno, dosta davno, kad je Smajo Zejnilović iz Luke bio dječačić imao je doživljaj kojeg nije zaboravio do kraja života. Ovako nekako ili slično …
Nedaleko od sela Smajo je čuvao ovce. Dijete k'o dijete, pridrijemalo mu se i zasp'o. Prišunjala se zmijurina i kroz Smajina otvorena usta uvukla se u njega. Hladnoća dušmanice ga je probudila, ali mu ništa nije bilo jasno. Brže-bolje kući i išaretio je odraslima da mu se nešto u stomaku miče. Ljudi skontaše i akcija …
Nekoliko žena muzu krave u nevakat (nema bijele kobile, niti magarice) i slijevaju u porciju. Nahanjcali vatru da se mlijeko što prije ugrije – gotovo do ključanja. Pripremili podobar štap i tepsiju u koju sališe vrelo mlijeko. Izvrnuše Smaju naglavačke (drže ga za noge), širom otvorio usta, ali su mu naredili da žmiri dok mu ne narede da otvori oči. Da se dijete ne bi uplašilo.
Para od mlijeka namamila zmijurinu i polahko se izvukla iz Smaje. Kažu da je nisu ubili, to joj je bila nagrada zato što Smaju nije ujela. Eto, Smajo je odavno rahmetlija, a nama ostade ova zabilješka koja bi se komotno mogla staviti u rubriku – vjerovali ili ne.