Učilo nas po školama o svemu i svačemu.Pa i o filozofiji.Nekako mladosti ne priliči da filozofira,astarost to haman podrazumjeva.Bitna je za život,ali na balkanskim gudurama nija našla plodno tlo i ozbiljnost.Ovdje je to predmet šprdnje .Kažu profe da je istorija znala dosta filozofa,a i njihovihškola i učenja.E,ona jedna škola zastupa tezu da se život vrti oko četiri elementa:vode,zemlje,zraka i vatre.Ono i nije tako,a opet kad malo dublje zaroniš i jeste tako.Bez vazduha i vode život je gotovo,pa nezamisliv,a zemlja zahiru daje.Al vatra?Što baš vatra?Osim ako je prokontamo kao energiju koja nastaje sagorjevanjem i služi svrsi,onda ima rezona,pa i filozofskog. Suprotno proizvodi štetu, ali i daje novu profesiju.Vatrogasce.
Bilo kod nas i vatri i požara,a imali i vtrogasce.I to duple.One dobrovoljne,što su kod karanskog mosta imali svoj dom,a i one uposlene,što su to radili u drvnoj industriji zvanoj „Sjemeć“.Dešavale se male vatre,a bilo i onih povelikih.Ona najveća se desila za vrijeme majskih praznika osamdeset i neke,kad nam je gorjela fabrika deka,koju je spašavao cijeli grad.Biti vatrogasac je bila čast.Najbrojniji su bili iz Pohrida,a gotovo cijele familije su stajale u vatrogasnom stroju.S vatrom su se borili:Kazići,Čolići,Kusture, Vukasi,Čurevci,Škaljići,Muftići,Musići,Alići i mnogi,mnogi drugi.Imali su i svoj orkestar limene glazbe.Sviro i onjednom kad su bile one sandžačke igre.Kažu da je tad najbolji muzikant bio Macan Avdin.A nama opetviše nekako ličio onom profesoru Baltazaru iz crtanih filmova.Dvojica su se isticala.Asim Ćurevac zvani Duvel i Halid Čolić zvani Čolaja.Osim trojice kovača,Roga je imala i trojicu Halida Čolića.Halida iz Lepenice,šofera i trgovca.Halida sa Koljenca,radnika stolarije i Halida Čolajuelektričara i vatrogasca.A narod ko narod.Slušo na pola uha i pičio svoje.S jeseni po njivama spaljivo suhu
travu,a i blizu kuća.Tako to radili i oni iznad Štracinih kuća.Nepažnjom zapališe štalu nakog Omera u po bijela dana.Naš Čolaja dežuro u električnom kad su mu bahnuli i dohaberili da je krenula vatra u Omerovojštali i tražili da se javi Omeru.-Dobro,saću ja.A jel sikirljiv?
-Ma, i jes i nije.Ali je nakav suhonjav,pa bi mu to trebalo dohaberiti onako izokola.
-Izokola veliš.
-Jah,baš izokola.
-Saću ja to.
Nasmiješi se Čolaja i okrenu broj stolarije.Zamoli portira da zovne Omera.
-Reci mu da ga zove Čolaja,dežurni u električnom.I pohiti.
Dođe Omer i javi se:
-Jah!Šta ste trebali?
-Omere,Čolaja je.
-Jesi vala.A šta hoćeš?
-Ama da te nešto pitam.
-Pa pitaj više!
-Puši li ti krava?
-Ma jok!Hajvan,a da puši.A jesi li me bogati zato zvao?
-E onda ti gori štala!
Spasiše Omerovu štalu,ali osta u narodu Čolajino pitanje,izokola:-Puši li ti krava?
A nastale su i priče o spašavnju štale.Cijeli filmski scenariji i velike rasprave.Prave filozofske.Naši postaše
jači filozofi od onih grčkih.Pojedinim raspravama prisustvovo i Čolaja.Ibretio se šta je sve raja ispredala
oko malog požara iznad Štracinih kuća.Uključili bi ponekad i njega pitajući onako značajno:
-Jel tako Čolaja?
-Pajam! odgovori bi on.
Kad bi kod Frnde u kafani krenulo filozofiranje,električari bi naglas prokomentarisali:-Pajam!
Naš je dobri Čolaja dobio orden rada u bivšoj Jugi.Veliko i važno priznanje.Toliko je bilo značajno da su ga
pozvali kao gosta TV SA u centralni dnevnik kod urednice Mirjane Jančić.Postavila Mirjana nekoliko pitanja
našem nagrađenom sugrađaninu,a svaki odgovor na njeno pitanje,Čolaja je počinjao sa:-Čujte Mirjana!
Narednih nekoliko mjeseci glavni pozdrav u čaršiji je bio –Čujte Mirjana!
Kako god da su nas učili, bilo vatre i vatrogasaca,nagrada,a i drvenih filozofa.Eno ih i sad u našoj Rogi.
Filozofiraju i gase vatrogasno društvo,umjesto vatre.
Ono u „Sjemeću“ je davno ugašeno.
Pajam!
Novembar, 2011 godine
Aci Tagor 1414